Гајан

Од Википедија — слободната енциклопедија

Гајан (класичен латински: Gaianum) ― област во Транстиберим (буквално: Преку Тибер) во Стариот Рим. Се наоѓа во Регион XIV, на околу 300 метри северозападно од мавзолејот на Адријан, јужно од Наумахија Ватикана изградена од Трајан, и источно од Вија Триумфалис (Триумфален Пат).[1] Историчарот Касиј Дион вели дека Калигула, исто така познат во античките извори како Гај, го користел Гајан за вежби со кочија.[2] Во областа биле пронајдени голем број победнички статуи, но се чини дека првично биле поставени во Циркусот на Гај и Нерон. Гајан веројатно била само патека, а не како таква циркусна (кружна) градба.[3]

Календарот на Филокал (354 н.е.) наведува „Initium Caiani“ на 28 март, на крајот на верскиот фестивал за Кибела и Атис во императорското доба, кој започнал на 22 март. Постариот републикански фестивал на Луди Мегаленсес за Кибела како Магна Матер (Голема Мајка) бил одржуван од 4 до 10 април. Регионските каталози го поврзуваат Гајан со Фригијан, светилиште на Магна Матер на Ватиканскиот Рид. Некои научници мислат дека почетниот обред во врска со култот бил одржуван на 28 март, при што Гајанот го заменил Фригијанот кога бил недостапен со изградбата на базиликата „Св. Петар“ во почетокот на 4 век.[4] 28 март бил и датумот на влегувањето (initium) на Калигула во Рим во 37 н.е., кога бил прогласен за принкепс (прв граѓанин),[5] и фестивалот може да потекнува од него, без никаква врска со култот на Кибела.[6]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Lawrence Richardson, A New Topographical Dictionary of Ancient Rome (Johns Hopkins University Press, 1992), p. 180; Antony A. Barrett, Caligula: The Corruption of Power (Taylor & Francis, 1989, 2001), p. 303, citing Filippo Coarelli and others.
  2. Cassius Dio 59.14.6–7.
  3. Richardson, New Topographical Dictionary, p. 180.
  4. Michele Renee Salzman, On Roman Time: The Codex Calendar of 354 and the Rhythms of Urban Life in Late Antiquity (University of California Press, 1990), pp. 167, 169.
  5. CIL 6.2028e; Светониј, Caligula 14.1, as cited by Richardson, New Topographical Dictionary, p. 180.
  6. Duncan Fishwick, "The Cannophori and the March Festival of Magna Mater," Transactions of the American Philological Association 97 (1966), pp. 193–194.