Ангустиклавија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Слика на коњаник облечен во неговиот ранг тога и туника, ангустиклавија.

Ангустиклавија, ангустиклавус или ангустус клавус била туника со тесни ленти (туника) со две тесни вертикални тирски пурпурни ленти (клави) во римскиот период. Туниката обично се носела под тогата со видлива лента од десната страна.[1]

Употреба и значење[уреди | уреди извор]

Ангустиклавијата била туника поврзана со чинот и функцијата на коњите, или коњаниците, еден од двата највисоки правни реда во аристократскиот Рим. Членовите на редот биле воени лица, често патрици (patrici), кои служеле како коњанички единици во војната. За време на мирот тие често служеле како лични асистенти на римските сенатори. Коњаниците носеле ангустиклавија под трабеа, кратка тога со карактеристична форма и боја. Носеле и коњички чевли и златен прстен. Пругите на туниката биле широки околу еден инч, што било во контраст со латиклавусот на сенаторот, кој имал ленти широки три инчи.[2][3]

Траките со пурпурна нијанса на ангустиклавија ги разликувале членовите на коњаничкиот ред од другите римски достоинственици и од обичните граѓани. Во Стариот Рим, виолетовата боја се повеќе се поврзувала со повисоките класи и на крајот со императорот и судиите на империјата. Така, ангустиклавијата служела да го означи социјалниот статус над обичното граѓанство, но под сенаторите и судиите.[4][5][6][7]

Во одредени прилики, особено за време на политички или општествени превирања, сенаторите во Рим избрале да ја носат коњичката туника како јавен приказ на неволја. Оваа практика била дел од полуегалитарното наследство на Републиката. Во 58 п.н.е., кога трибината на плебс Клодиј го туркала Цицерон во егзил, сенаторите ја презеле ангустиклавијата во знак на јавен протест. Во текот на античката римска историја, ангустиклавијата го изгубила своето симболично значење и класното поврзување. Ѕидните слики и другите претстави на римското минато „ги прикажуваат сите типови мажи и момчиња кои носат пруги со слична ширина - но подоцна имало обиди да се наметнат или повторно да се воведат сенаторската и коњаничката класа“.[8]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Talbert, Richard (1996). The Senate and Senatorial and Equestrian Posts. In Cambridge Ancient History, Vol X 2nd Edition. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 326. ISBN 0521264308. OCLC 121060.
  2. Goldman, Norma (2001). „Reconstructing Roman Clothing“. The World of Roman Costume. Cambridge: Univ of Wisconsin Press. стр. 221. ISBN 0299138542. OCLC 27810161.
  3. Golden, Gregory K (2013). Crisis Management During the Roman Republic: The Role of Political Institutions in Emergencies. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 49. ISBN 9781107032859. OCLC 818659594.
  4. Johnston, Harold Whetsone (2010). Selected Orations and Letters of Cicero; To Which Is Added the Catiline of Sallust. Chicago: Scott, Foresman and Co. стр. 51. OCLC 7310712.
  5. Grotowsk, Piotr (2010). Arms and Armour of the Warrior Saints: Tradition and Innovation in Byzantine Iconography (843–1261). BRILL. стр. 301 (note 658). ISBN 978-9004185487. OCLC 659246766.
  6. Hart-Davis, Adam (2012). History: From the Dawn of Civilization to the Present Day. Penguin. стр. 107. ISBN 9780756698584. OCLC 794672969.
  7. Bastús y Carrera; Vicente Joaquín (2008). Tratado de declamación o arte dramático. Madrid: Editorial Fundamentos. стр. 253. ISBN 9788424511326. OCLC 228041839.
  8. Cleland, Liza; Glenys Davies; Lloyd Llewellyn-Jones (2007). Greek and Roman Dress from A to Z. New York: Routledge. стр. 35. ISBN 9780415226615. OCLC 122309175.