Цицерон
| Марко Тулиј Цицерон | |
|---|---|
Биста на Цицерон
|
|
| Роден | 3 јануари 106 п.н.е. |
| Занимање | Политичар, правник, оратор и философ |
| Националност | Римјанин |
| Тематика | политика, право, философија, говорништво |
| Правец | Златно латинско доба |
| Значајни дела | Политика: За Квинктиј Философија: За смислувањето |
Марко Тулиј Цицерон или Кикерон (лат. Marcus Tullius Cicero, 3 јануари 106 п.н.е. – 7 декември 43 п.н.е.) — римски оратор, државник и филозоф. Важи за најголемиот говорник на сите времиња.
Содржина
Биографија[уреди | уреди извор]
Цицерон се родил во Арпинум, а бил убиен во Формија додека се криел од своите политички непријатели. Тејлор напишал (како што е цитирано во „Освртти“) „Не е претерано да се каже дека најбрилијантната ера на Римскиот јавен живот беше отворена од Цицерон и затворена со неговата смрт—тој стоеше зад својот живот (потекло) и ја следеше својата судбина до гроб.“ Неговата фамилија, од родот Тулиј, биле едни од земјопоседниците и благородници во Арпинум и поседувале слава и богатство поголеми од другите фамилии во Арпинум, Марии. Во текот на живото конзервативниот Цицерон одбивал да биде споредуван со тогаш по познатитот Мариј. Името "Цицерон" произлегува од cicer, латински збор за "наут". Плутарх објаснува дека името најпрвин било наменето за еден од предците на Цицерон кој имал засек на носот, кој бил сличен на оној кај наутот. Според Плутарх, Цицерон бил советуван да го смени ова неблагородно име кога влегол во политичкиот живот, но тој одбил.
Рани години[уреди | уреди извор]
Според Плутарх, тој бил екстремно добар студент, неговото брзо и добро учење се разчуло низ цел Рим.Тој особено ја сакал поезијата, иако не заостанувал и во другите дисциплини. Во 89 п.н.е-88 п.н.е, Цицерон служел кај Гнеј Помпеј Страбон и Луциј Корнелиј Сула во нивната кампања во граѓанската војна, иако немал никаква желба за војување. Цицерон исто така сакал се што е грчко, и во неговата последна желба напишал дека сака да биде погребан во Грција. Ги сакал старите философи од времето на Платон и ги сметал нивните идеи како провокации за мислење.
Цицерон служел како квестор во западна Сицилија во 75 п.н.е.. Тој напишал дека на Сицилија го видел надгробниот споменик на Архимед од Сиракуза, на кој бил изгравиран Архимедовиото омилено откритие во геометрија, дека соодносот на волумените на впишана топка во најмал можен цилиндар е 2:3. Во тоа време го изградил и своето прво успешно обвинение во случајот против Гај Верес, поранешен гувернер на Сицилија. Сепак и покрај неговите големи успеси како адвокат, Цицерон страдал поради недостаток на претставителни предци. Тој не бил ниту нобел-благородник ниту патрициј-слободен граѓанин и неговата фамилија не била сметана за многу важна. Тој, исто така, бил попречуван и од фактот дека последниот конзул кој бил избран, а не поседувал конзулски предци (т.е. последниот "Нов човек", или Novus Homo) бил политички радикалниот и воинствен Мариј.
Дела[уреди | уреди извор]
Книги[уреди | уреди извор]
Говори[уреди | уреди извор]
Се знае дека постојат 88 говори, но од нив се зачувани само 58.
Судски говори[уреди | уреди извор]
- (81 п.н.е.) За Квинктиј (Pro Quinctio)
- (80 п.н.е.) За Секст Роскиј (Pro Sex. Roscio Ameriae )
- (77 п.н.е.) За Квинт Роскиј Комичарот (Pro Q. Roscio Comoedo )
- (70 п.н.е.) Предвидување против Кекилиј (Divinatio in Caecilium)
- (70 п.н.е.) Против Верес (In Verrem)
- (69 п.н.е.) За Тулиј (Pro Tullio)
- (69 п.н.е.) За Фонтеј (Pro Fonteio)
- (69 п.н.е.) За Кекина (Pro Caecina)
- (66 п.н.е.) За Клуентиј (Pro Cluentio)
- (63 п.н.е.) За Рабириј, обвинетиот за предавство (Pro Rabirio Perduellionis Reo)
- (63 п.н.е.) За Мурена (Pro Murena)
- (62 п.н.е.) За Сула (Pro Sulla)
- (62 п.н.е.) За поетот Архиј (Pro Archia Poeta)
- (59 п.н.е.) За Флак (Pro Flacco)
- (56 п.н.е.) За Сестиј (Pro Sestio)
- (56 п.н.е.) Против Ватиниј (In Vatinium)
- (56 п.н.е.) За Целиј (Pro Caelio)
- (56 п.н.е.) За Балб (Pro Balbo)
- (54 п.н.е.) За Планциј (Pro Plancio)
- (54 п.н.е.) За Рабириј Постум (Pro Rabirio Postumo)
Политички говори[уреди | уреди извор]
- Рана кариера (пред прогонството)
- (66 п.н.е.) За Манилиевиот закон (Pro Lege Manilia или De Imperio Cn. Pompei)
- (63 п.н.е.) Против Аграрниот закон на Рул (De Lege Agraria contra Rullum)
- (63 п.н.е.) Против Катилина I-IV (In Catilinam I-IV) во „Говори против Катилина“)
- (59 п.н.е.) За Флак (Pro Flacco)
- Средна кариера (по прогонството)
- (57 п.н.е.) Кон граѓаните по враќањето (Post Reditum in Quirites)
- (57 п.н.е.) Кон сенатот по враќањето (Post Reditum in Senatu)
- (57 п.н.е.) За мојата куќа (De Domo Sua)
- (57 п.н.е.) За одговорите на харуспексите (De Haruspicum Responsis)
- (56 п.н.е.) За конзулските провинции (De Provinciis Consularibus)
- (55 п.н.е.) Против Пизон (In Pisonem)
- Доцна кариера
- (52 п.н.е.) За Милон (Pro Milone)
- (46 п.н.е.) За Марцел (Pro Marcello)
- (46 п.н.е.) За Лигариј (Pro Ligario)
- (46 п.н.е.) За кралот Дејотар (Pro Rege Deiotaro)
- (44 п.н.е.) Филипики (Philippicae)
Философија[уреди | уреди извор]
Реторика[уреди | уреди извор]
- (84 п.н.е.) За смислувањето (De Inventione)
- (55 п.н.е.) За говорникот (De Oratore)
- (54 п.н.е.) За поделбата на говорништвото (De Partitionibus Oratoriae)
- (52 п.н.е.) За најдобриот вид на говорници (De Optimo Genere Oratorum)
- (46 п.н.е.) Брут (Brutus)
- (46 п.н.е.) Говорник, Брут (Orator ad M. Brutum)
- (44 п.н.е.) Топика (Topica)
Други философски дела[уреди | уреди извор]
- (51 п.н.е.) За државата (De Re Publica)
- (45 п.н.е.) Хортензиј (Hortensius)
- (45 п.н.е.) Академика Прва (Lucullus or Academica Priora)
- (45 п.н.е.) Академика Втора (Academica Posteriora)
- (45 п.н.е.) За крајностите на доброто и злото (De Finibus Bonorum et Malorum)
- (45 п.н.е.) Тускулански расправи (Tusculanae Quaestiones)
- (45 п.н.е.) За природата на боговите (De Natura Deorum)
- (45 п.н.е.) За гатањето (De Divinatione)
- (45 п.н.е.) За судбината (De Fato)
- (44 п.н.е.) Катон Постариот за староста (Cato Maior de Senectute)
- (44 п.н.е.) Лајлиј за пријателството (Laelius de Amicitia)
- (44 п.н.е.) За должностите (De Officiis)
- (?? п.н.е.) Парадокси на стоиците (Paradoxa Stoicorum)
- (?? п.н.е.) За законите (De Legibus)
- (?? п.н.е.) За моето конзулство (De Consulatu Suo)
- (?? п.н.е.) За моите времиња (De temporibus suis)
- (?? п.н.е.) Прирачник за кандидирање (Commentariolum Petitionis) (веројатно напишан од брат му Квинт)
Писма[уреди | уреди извор]
Постојат повеќе од 800 писма на Цицерон за други личности, како и над 100 писма од други лица за него.
- (68 п.н.е.-43 п.н.е.) Писма за Атик (Epistulae ad Atticum)
- (59 п.н.е.-54 п.н.е.) Писма за брат Квинтиј (Epistulae ad Quintum Fratrem)
- (43 п.н.е.) Писма за Брут (Epistulae ad Brutum)
- (43 п.н.е.) Писма за пријателите (Epistulae ad Familiares)
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ Everitt стр. 215 видете ги изворите подолу
Извори[уреди | уреди извор]
| „Цицерон“ на Ризницата ? |
- Anthony Everitt (2001), Cicero: the life and times of Rome's greatest politician, Random House, тврд повез, 359 страници, ISBN 0-375-50746-9
- Taylor, H. (1918). Cicero: A sketch of his life and works. Chicago: A. C. McClurg & Co.
Белешки[уреди | уреди извор]
|