Алан Коулсон

Од Википедија — слободната енциклопедија

Алан Коулсон (роден 1947 година) е британски пионер во биотехнологијата и научник за геном. Тој е најпознат по неговата работа за развојот на технологии за секвенционирање на ДНК со Фредерик Сангер и неговиот придонес во проектите на Caenorhabditis elegans и човечкиот геном.

Биографија[уреди | уреди извор]

Алан Коулсон е роден во Кембриџ во 1947 година и како млад го посетувал Граматичкото училиште за момчиња во Кембриџ, а потоа и Ѓаконското училиште во Питерборо.[1] Својата повисока национална диплома по применета биологија ја стекнал на Политехничкиот факултет во Лестер во 1967 година.[1]

Под менторство на Џон Салстон, Кулсон го завршил својот докторат под наслов Физичката карта на геномот на C. elegans, во 1994 година. [2]

Кариера[уреди | уреди извор]

Коулсон се приклучил на групата на Сангер во Лабораторијата за молекуларна биологија (LMB) на Советот за медицински истражувања (LMB) како техничар во 1967 година, набргу по добивањето на неговата диплома.[1] [3] Со Сангер, Кулсон развил многу од раните технологии за секвенционирање на ДНК,[3] [4] вклучувајќи ја техниката за синтеза со примарната ДНК полимераза („плус и минус“)[5] и, на крајот, секвенционирање со завршување на синџирот на дидеоксинуклеотид,[6] која подоцна била наречена Сангер секвенционирање.[3] [4]

Сангер лесно го признал придонесот на Коулсон во развојот на технологиите за секвенционирање на ДНК, опишувајќи го како „мој главен соработник во подоцнежната работа на ДНК“.[4]

По пензионирањето на Сангер во 1983 година, Кулсон придонел во проектот за физичко мапирање и секвенционирање на геномот на нематодот C. elegans , предводен од Џон Салстон и Боб Ватерстон во ЛМБ и последователно во Центарот Сангер.[1] [3] [2] Овој напор бил првиот што ја произвел целосната геномска секвенца на животно.[2] Кулсон подоцна придонел и за проектот за човечки геном.[7]

Кулсон го напуштил Сангер центарот (дотогаш преименуван во Институтот Велком Траст Сангер) [8] во 2003 година и се вратил на работа во ЛМБ до неговото пензионирање во 2007 година.[1] [2]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Coulson, Alan“. Wellcome Collection (англиски). Посетено на 2023-09-07.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Alan Coulson's Science of Collaboration“. Wellcome Library (англиски). Архивирано од изворникот на 2021-03-13. Посетено на 2023-09-07.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „WhatisBiotechnology • The sciences, places and people that have created biotechnology“. WhatisBiotechnology.org (англиски). Посетено на 2023-09-07.
  4. 4,0 4,1 4,2 Sanger, F. (1988). „Sequences, sequences, and sequences“. Annual Review of Biochemistry. 57: 1–28. doi:10.1146/annurev.bi.57.070188.000245. ISSN 0066-4154. PMID 2460023.
  5. Sanger, F.; Coulson, A. R. (1975-05-25). „A rapid method for determining sequences in DNA by primed synthesis with DNA polymerase“. Journal of Molecular Biology. 94 (3): 441–448. doi:10.1016/0022-2836(75)90213-2. ISSN 0022-2836. PMID 1100841.
  6. Sanger, F.; Nicklen, S.; Coulson, A. R. (December 1977). „DNA sequencing with chain-terminating inhibitors“. Proceedings of the National Academy of Sciences (англиски). 74 (12): 5463–5467. doi:10.1073/pnas.74.12.5463. ISSN 0027-8424. PMC 431765. PMID 271968.
  7. Coulson, A.; Kuwabara, P. (April 2000). „Nematode functional genomics“. Yeast (Chichester, England). 17 (1): 43–47. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<43::AID-YEA1>3.0.CO;2-Z. ISSN 0749-503X. PMC 2447037. PMID 10797601.
  8. Adam, David (2001-10-01). „Sanger Centre welcomes gene funds with a new name“. Nature (англиски). 413 (6857): 660–660. doi:10.1038/35099707. ISSN 1476-4687.