Црвеникава млечка
Црвеникава млечка | |
---|---|
Научна класификација [ у ] | |
Царство: | Габи |
Оддел: | Столпчести габи |
Класа: | Агарикомицети |
Ред: | Гулапковидни |
Семејство: | Гулапки |
Род: | Млечки |
Вид: | Црвеникава млечка |
Научен назив | |
Lactarius rufus (Scop.) Fr. |
Црвеникава млечка (науч. Lactarius rufus) чест вид на печурка со средна големина од родот на млечките (Lactarius), чии многу членови се општо познати како млечни шапки. Има темноцрвена циглена боја, а расте со борови или бреза.
Таксономија[уреди | уреди извор]
Опишан првично од Џовани Антонио Скополи, а подоцна и од шведскиот татко на модерната микологија Елиас Магнус Фрис. Специфичниот епитет руфус е референца за неговата боја.
Опис[уреди | уреди извор]
Шапката е до 10 сантиметри во пречник. Тоа е темна тула, залив или црвено-кафеава. Отпрвин е конвексен и често има мала централна газда (умбо), но подоцна се израмнува, на крајот добива плитка централна депресија. Површината е сува и мат. Собојното, но побледо стебло често станува шупливо со возраста. Жабрите се малку пониски, кремасти, подоцна стануваат обоени како капачето, само побледи. Отпечатокот на спори е кремасто-бел, со блага лосос нијанса. Месото е бело, како и (обилното) млеко, кое на почетокот има благ вкус, постепено станува многу жешко и луто по една минута или така.[1][2]
Распространетост и живеалиште[уреди | уреди извор]
Lactarius rufus се појавува од доцната пролет до доцната есен. Често е во северните умерени зони во Европа и Северна Америка. Најчесто се среќава кај боровни дрвја, но може да се појави и кај брезата, четинарите или смреките.[2] Тоа е вообичаено во северна Калифорнија и северозападниот дел на Тихиот Океан од крајот на летото до почетокот на зимата.[3]
Јадливост[уреди | уреди извор]
Lactarius rufus генерално не се препорачува за консумирање,[3][4] дури и се смета за отровен поради присуството на токсини кои можат да предизвикаат гастрични нарушувања.[5][6] Сепак, на некои места се користи како зачини по посебен третман,[1] а микологот Дејвид Арора забележал дека се јаде во скандинавските земји по конзервирањето, а исто така споменува дека може да има разлики во јадењето во северноамериканските и европските верзии на печурка.[3] Таа е една од најчестите диви печурки што се собираат за храна во Финска.[7]
Поврзано[уреди | уреди извор]
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 Roger Phillips (2006). Mushrooms. Pan MacMillan. ISBN 0-330-44237-6.
- ↑ 2,0 2,1 Trudell, Steve; Ammirati, Joe (2009). Mushrooms of the Pacific Northwest. Timber Press Field Guides. Portland, OR: Timber Press. стр. 60. ISBN 978-0-88192-935-5.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Arora D. (1986). Mushrooms Demystified: a Comprehensive Guide to the Fleshy Fungi. Berkeley, Calif: Ten Speed Press. ISBN 0-89815-169-4. Google Books
- ↑ Roody WC. (2003). Mushrooms of West Virginia and the Central Appalachians. Lexington, Ky: University Press of Kentucky. стр. 102. ISBN 0-8131-9039-8. Google Books
- ↑ Miller Jr., Orson K.; Miller, Hope H. (2006). North American Mushrooms: A Field Guide to Edible and Inedible Fungi. Guilford, CN: FalconGuide. стр. 98. ISBN 978-0-7627-3109-1.
- ↑ Phillips, Roger (2010) [2005]. Mushrooms and Other Fungi of North America. Buffalo, NY: Firefly Books. стр. 122. ISBN 978-1-55407-651-2.
- ↑ „Fruit body production of larger fungi in Finland. 2: Edible fungi in northern Finland 1976—1978“. Annales Botanici Fennici. 21 (4): 357–66. 1984. JSTOR 23726151.
Надворешни врски[уреди | уреди извор]
- Црвеникава млечка на Ризницата ?
|