Третиноин

Од Википедија — слободната енциклопедија
Систематско (IUPAC)
(2E,4E,6E,8E)-3,7-Dimethyl-9-(2,6,6-trimethylcyclohexen-1-yl)nona-2,4,6,8-tetraenoic acid
Клинички податоци
Заштитени имињаRetin-a, Avita, Renova, други
AHFS/Drugs.commonograph
Topical monograph
MedlinePlusa608032
Licence dataUS Daily Med:врска
Бременосна
категорија
  • AU: X (Oral), D (Topical) [4][5]
Начин на издавање
  • AU: S4 (само на рецепта)
  • UK: POM (само на рецепт)
  • US: само [2][3]
  • EU: Rx-only [1]
Начин на
примена
Topical, by mouth
Фармакокинетички податоци
Врзување за белковините> 95%
Полувреме на елиминација0.5–2 hours
Назнака
CAS-број302-79-4 Ок
ATC кодD10AD01 L01XF01, D10AD51
IUPHAR/BPS2644
DrugBankDB00755 Ок
ChemSpider392618 Ок
UNII5688UTC01R Ок
KEGGD00094 Ок
ChEBICHEBI:15367 Ок
ChEMBLCHEMBL38 Ок
СинонимиATRA
Хемиски податоци
ФормулаC20H28O2
Моларна маса300,44 g·mol−1
Физички податоци
Точка на топење180 °C (356 °F)
  (провери)

Третиноин — киселински облик на витаминот А. Познат е како се-транс ретиноична киселина или ATRA. Третиноин е лек кој се користи за третирање acne vulgaris и keratosis pilaris. Достапен е како крем или гел (Aberela, Airol, Renova, Atralin, Retin-A, Avita, Retacnyl, Refissa, или Stieva-A). Исто така се користи за лекување на акутна промиелоцитна леукемија (АПЛ) и се продава за таа индикација под името Vesanoid. Достапен е како генерички лек.

Производство[уреди | уреди извор]

Еден од можните синтетички патишта е:[6]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. https://www.ema.europa.eu/documents/psusa/tretinoin-oral-formulations-list-nationally-authorised-medicinal-products-psusa/00003015/202203_en.pdf Предлошка:Bare URL PDF
  2. „Tretinoin capsule“. DailyMed. 12 December 2018. Посетено на 16 January 2020.
  3. „Tretinoin Cream- tretinoin cream“. DailyMed. 1 December 2018. Посетено на 16 January 2020.
  4. „Tretinoin (Vesanoid) Use During Pregnancy“. Drugs.com. 25 July 2019. Посетено на 16 January 2020.
  5. „Tretinoin topical Use During Pregnancy“. Drugs.com. 1 July 2019. Посетено на 16 January 2020.
  6. Lewin, Anita H.; Whaley, M. Glenn; Parker, Steven R.; Carroll, F. Ivy; Moreland, Charles G. (1982). „12-Carboxyretinoic acids. Synthesis and structure“. The Journal of Organic Chemistry. 47 (10): 1799–1807. doi:10.1021/jo00349a001.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

    Ве молиме, обрнете внимание на ова важно предупредување
во врска со темите од областа на медицината (здравјето).