Шумарски резерват Хурулу

Координати: 8°12′36″N 80°50′59″E / 8.21000° СГШ; 80.84972° ИГД / 8.21000; 80.84972
Од Википедија — слободната енциклопедија
Шумарски резерват Хурулу
МестоСеверна централна провинција, Шри Ланка
Најблиска паланкаАнурадапура
Координати8°12′36″N 80°50′59″E / 8.21000° СГШ; 80.84972° ИГД / 8.21000; 80.84972
Површина25.50 km2
Воспоставен(а)1977[1]
Управно телоОдделение за зачувување на шумите

Шумарскиот резерват Хурулу од Шри Ланка бил назначен како Биосферен резерват во јануари 1977 година. Шумскиот резерват е важно живеалиште на слонот од Шри Ланка.[2] Шумарскиот резерват Хурулу претставува сува зимзелена шума во сува зона на Шри Ланка.[3] Постојат многу други заштитени области сместени околу шумарскиот резерват Хурулу, т.е. Строгиот природен резерват Ритигала, природните резервати Минерија-Гиритхале и Махавели за поплави, Националниот парк Васгамува и светилиштето Кахала-Палекеле Издлабен на работ на резерватот за шуми Хурулу е Еко паркот [4] кој нуди џип-сафари.[5]

Физички одлики[уреди | уреди извор]

Годишната просечна температура е 27,3 °C. а областа прима 1.600 мм врнежи годишно. А посебна сува сезона од три до шест месеци опстојува во текот на месеците април / мај до септември.[6] Котата се движи од 90 м до 150 м надморска височина.[7]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Chloroxylon swietenia (синхалска „Бурута“), Manilkara hexandra („Палу“) и Diospyros ebenum („Калувара“) се доминантни видови дрвја.[7] Индиската ѕвездена желка, џунглевска птица од Шри Ланка, слон од Шри Ланка, шриланечки леопард и мачка со 'рѓосани точки се меѓу загрозените видови на шумарскиот резерват.

Влијание врз човекот[уреди | уреди извор]

Џипови од сафари на шумарскиот резерват Хурулу

Нема запис за бројот на луѓе кои живеат во шумарскиот резерват. Одгледување на смени е нивното главно средство за живот. Слонот од Шри Ланка е познат по своето миграциско однесување и тоа го прави особено во сувата сезона помеѓу шумите сместени околу оваа област. Проширувањето на населените места и расчистувањето на шумите резултирало во судир меѓу човекот и слонот. Транслокацијата е конвенционално решение донесено за решавање на проблемот.

Но, преместувањето не било добро решение бидејќи некои од слоновите кои биле преместени се враќаат во нивното првобитно живеалиште. Неодамна е забележан возрасен мажјак со една бивна на прошетка, минувајќи низ шумата Хурулу за да стигне до својот дом, патувајќи цел месец 243 км [8] откако бил преместен во националниот парк Сомаватија, оддалечен 93 километри по права линија. Неговите талкања биле следени од радио јака. За ваквите враќања е заслужна силната приврзаност на слоновите кон нивниот дом.

Загрозени животни на шумскиот резерват Хурулу[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „UNESCO's Man and the Biosphere Programme (MAB)“. unesco.org. UNESCO. Архивирано од изворникот на 2009-12-26. Посетено на 2009-05-26.
  2. „Minneriya - where the pachyderms roam now“. lakdiva.com. The Island. Архивирано од изворникот на 2008-01-03. Посетено на 2009-05-26.
  3. Земски екорегиони. Светски фонд за природа (WWF) http://worldwildlife.org/ecoregions/. Посетено на 2009-05-26. Отсутно или празно |title= (help) (англиски)
  4. Biosphere Reserves and Conservation Forests Архивирано на 23 март 2018 г., Forest Department Sri Lanka
  5. An eco paradise in Habarana, The Sunday Times, April 25, 2010
  6. „Monsoon Forests“. The Sunday Times. Wijeya Newspapers Ltd. 2003-07-20. Посетено на 2009-05-26.
  7. 7,0 7,1 „Hurulu“. unesco.org. UNESCO. 2002-02-08. Посетено на 2009-05-26. Грешка во наводот: Неважечка ознака <ref>; називот „Information“ е зададен повеќепати со различна содржина.
  8. Hettiarachchi, Kumudini (April 5, 2009). „Why do elephants come back home?“. The Sunday Times. Wijeya Newspapers Ltd. Посетено на 2009-05-26.