Теорија на суперструните

Од Википедија — слободната енциклопедија

Теорија на суперструните (теорија на супержиџите) — обид да се објаснат сите честички и основни сили на природата преку една теорија, со тоа што ќе се сфатат како вибрации на тенки суперсиметрични струни — суперструни. Теоријата на суперструни е кратенка за теорија на суперсиметричните струни, бидејќи спротивно на теоријата на бозонски струни, ова е верзија на теоријата на струните која ги вклучува фермионите и суперсиметријата.

Наводи[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kaku, Michio (1999). Introduction to Superstring and M-Theory (2. изд.). New York , USA: Springer-Verlag.
  • Shen, Sinyan (1982). Introduction to Superfluidity (2. изд.). Beijing, China: Science Press.
  • Greene, Brian (2000). The Elegant Universe: Superstrings, Hidden Dimensions, and the Quest for the Ultimate Theory. Random House Inc.