Српскохрватска граматика: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [непроверена преработка] |
Ако се мисли на стол, тогаш е „столица“ и е женск род, што во генитив има наставка „е“. |
|||
Ред 642: | Ред 642: | ||
[[en:Serbo-Croatian grammar]] |
[[en:Serbo-Croatian grammar]] |
||
[[sh:Граматика српскохрватског језика]] |
|||
[[sh:Pravopis srpskohrvatskog jezika]] |
Преработка од 17:22, 16 јули 2011
Граматиката на српскиот јазик е карактеристична по тоа што нема членови за именки, именките имаат седум падежи и има сожени граматички времиња. Именките имаат три рода и два броја. Придавките во српскиот јазик можат да се степенуваат на три начина: позитив, компаратив и суперлатив.
Именки
Падежи и деклинација на именки
Во српскиот јазик има седум падежи: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Кога именките се деклинираат, акцентот се менува за датив и локатив.
Еднина | Класа I - м.р. I прозор |
Класа I - м.р. II -ац, и живи суштества магаре |
Класа I - с.р. I село |
Класа I - с.р. I воглавном што завршуваат на -e** дрво and Миле (име) |
Класа II - ж.р. I жена |
Класа II - ж.р. I -ka банка |
Класа II - ж.р. I -ga книга |
Класа III - ж.р. II љубов |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Номинатив | прозор prozor |
магарац magarac |
село selo |
дрво drvo Миле Mile |
жена žena |
банка banka |
књига knjiga |
љубав ljubav |
Генитив | прозорa prozora |
магарца magarca |
селa sela |
дрвета drveta Милета Mileta |
женe žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
Датив | прозôру prozôru |
магâрцу magârcu |
сêлу sêlu |
дрвêту drvêtu Милету Miletu |
жêни žêni |
бâнци bânci |
књизи knjizi |
љубâви ljubâvi |
Акузатив | прозор prozor |
магарца magarca |
село selo |
дрво drvo Милета Mileta |
жену ženu |
банку banku |
књигу knjigu |
љубав ljubav |
Вокатив | прозорē prozore |
магарчē magarče |
селō selō |
дрвō drvō Миле Mile |
женō ženō |
банкō bankō |
књигō knjigō |
љубави ljubavi |
Инструментал | прозорoм prozorom |
магарцом magarcom |
селoм selom |
дрветом drvetom Милетом Mile |
женoм ženom |
банком bankom |
књигом knjigom |
љубави (or -ју)* ljubavi(or -ју) |
Локатив | прозóру prozóru |
магáрцу magárcu |
сéлу sélu |
дрвéту drvétu Милету Miletu |
жéни žéni |
бáнци bánci |
књизи knjizi |
љубaви ljubavi |
Множина | прозори | магариња | села | дрва | жени | банки | книги | љубов |
Номинатив | прозори prozori |
магарци magarci |
села sela |
дрва drva |
жене žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
Генитив | прóзорā prozora |
мáгарцā magarca |
сéлā sela |
дрвā drva |
жéнā žena |
бáнкā banka |
књигā knjiga |
љубави ljubavi |
Датив | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
Акузатив | прозоре prozore |
магарце magarce |
села sela |
дрва drva |
жене žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
Вокатив | прозори prozori |
магарци magarci |
села sela |
дрва drva |
женe žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
Инструментал | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
Локатив | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
* Во зборови како што е љубов, кога се додава -ју на крај. Некои зборови се менуваат како на пример: Љубав се менува во Љубављу или Младост станува младошћу и Смрт станува Смрћу
** Еднослоговните зборови што завршуваат на -о се деклинираат на овој начин.
Како да се одредат кои именки спаѓаат во кои класи:
i) Ако именката завршува на согласка, најверојатно таа спаѓа во првата класа за м.р.
ii) Ако именката завршува на самогласките – o, или -e во еднина, тогаш таа спаѓа во првата класа на с.р. Но сепак некои мажки имиња не спаѓаат во оваа класа.
iii) Ако именката завршува на – a, тогаш таа е втора класа во ж.р. Исто така има и некои мажки именки што имаат женски завршетоци на – a, (пр: судија).
iv) Именките на класа III се сите од ж.р. и завршуваат на согласки. Тие се разликуваат од првата класа поради тоа што тие означуваат апстрактни именки (пр: љубав, смрт, болест, младост).
Придавки
Инфлекција
Придавките имаат три родови (машки, женски и среден), шест падежи (номинатив, датив, генитив, акузатив, инструментал и локатив) и два броја (еднина и множина).
Еднина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
---|---|---|---|
Номинатив | нов(и) | ново | нова |
Акузатив | нов(и) | ново | нову |
Генитив | новог(а) | новог(а) | новe |
Датив | новом | новом | новој |
Инструментал | новим | новим | новoм |
Локатив | новом | новом | новој |
Множина | нови (m) | нови (n) | нови (f) |
Номинатив | нови | нова | нове |
Акузатив | нове | нова | нове |
Генитив | нових | нових | нових |
Датив | новим | новим | новим |
Инструментал | новим | новим | новим |
Локатив | новим | новим | новим |
Компарација на придавки
Придавките имаат три степени: позитив, компаратив и суперлатив.
Еднина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
---|---|---|---|
Номинатив | добар бољи најбољи |
добро боље најбоље |
добра боља најбоља |
Акузатив | добар бољи најбољи |
добро боље најбоље |
добру бољу најбољу |
Генитив | доброг(а) бољег(а) најбољег(а) |
доброг(а) бољег(а) најбољег(а) |
добрe боље најбоље |
Датив | добром бољом најбољом |
добром бољом најбољом |
доброј бољој набољој |
Инструментал | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добром бољом најбољом |
Локатив | добром бољом најбољом |
добром бољом најбољом |
доброј бољој набољој |
Множина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
Номинатив | добри бољи најбољи |
добра боља најбоља |
добре боље најбоље |
Акузатив | добре боље најбоље |
добра боља најбоља |
добре боље најбоље |
Генитив | добрих бољих најбољих |
добрих бољих најбољих |
добрих бољих најбољих |
Датив | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
Инструментал | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
Локатив | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
Глаголи
Помошни глаголи
Глагол јесам
Нема инфинитив и има само сегашно време:
Лична заменка | Сегашност | Сегашност (нег. форми) | |
---|---|---|---|
Долга (акцентирана) форма | Долга (неакцентирана) форма | ||
Ја (Јас) | јесам | сам | нисам |
Ти (Ти) | јеси | си | ниси |
Oн, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | јесте | је | није |
Ми (Ние) | јесмо | смо | нисмо |
Ви (Вие) | јесте | сте | нисте |
Oни, Оне, Она (Тие) | јесу | су | нису |
Глагол бити
Овој глагол е ист со македонскиот помошен глагол сум.
Лич. заменка | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | будем | ћу бити | будем био/ла | сам био/лa; био/лa сам | бих | бејах | биo/лa сам биo/лa |
Ти (Ти) | будеш | ћеш бити | будеш биo/ла | си био/лa; био/лa си | би | бејаше | биo/лa си биo/лa |
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | буде | ће бити | буде биo/лa/лo | је биo/лa/лo; биo/лa/лo је | би | бејаше | биo/лa/лo је биo/лa/лo |
Ми (Ние) | будемо | ћемо бити | будемо били/лe | смо били/лe; били/лe смо | бисмо | бејасмо | били/лe смо били/лe |
Ви (Ти) | будете | ћете бити | будете били/лe | сте били/лe; били/лe сте | бисте | бејасте | били/ле сте били/ле |
Oни, Оне, Она (Тие) | буду | ће бити | буду били/лe/лa | су били/билe/билa; били/лe/лa су | бише | бејаху | били/лe/лa су били/лe/лa |
Правилни глаголи
Лич. заменка | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | радим | ћу радити | будем радиo/лa | сам радиo/лa; радиo/лa сам | рад+ах>рађах | радиo/лa сам радиo/лa | |
Ти (Ти) | радиш | ћеш радити | будеш радиo/лa | си радиo/лa; радиo/лa си | рад+аше>рађаше | радиo/лa си радиo/лa | |
Oн, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | ради | ће радити | буде радиоo/лa/лo | је радиo/лa/лo; радиo/лa/лo је | рад+aше>рађaше | радиo/лa/лo је радиo/лa/лo | |
ми (We) | радимо | ћемо радити | будемо радили/лe | смо радили/лe; радили/ле смо | рад+асмо>рађасмо | радли/лe смо радили/лe | |
Ви (Вие) | радите | ћете радити | будете радили/ле | сте радили/лe; радили/ле сте | рад+асте>рађасте | радили/лe сте радили/лe | |
Oни, Оне, Она (Тие) | раде | ће радити | буду радили/лe/лa | су радили/радилe/радилa; радили/лe/лa су | рад+аху>рађаху | радили/ле/лa су радили/ле/ла |
Неправилни глаголи
Лич. заменки | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | могу' | ћу моћи | будем могаo/лa | сам могаo/лa; могаo/лa сам | могох | моћијах | могаo/лa сам могаo/лa |
Ти (Ти) | можеш | ћеш моћи | будеш могаo/лa | си могаo/лa; могаo/лa си | може | моћијаше | могаo/лa си могаo/лa |
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | може | ће моћи | буде могаo/лa/лo | је могаo/лa/лo; могаo/лa/лo je | може | можијаше | могаo/лa/лo je могаo/лa/лo |
Ми (Ние) | можемо | ћемо моћи | будемо могли/ле | смо могли/ле; могли/ле смо | могосмо | моћијасмо | могли/ле смо могли/ле |
Ви (Вие) | можетe | ћете моћи | будете могли/ле | сте могли/ле; могли/ле сте | могосте | моћијасте | могли/ле сте могли/ле |
Oни, Оне, Она (Тие) | могу | ће моћи | буду могли/лe/лa | су могли/моглe/моглa; могли/ле/ла су | могоше | моћијаху | могли/ле/ла су могли/лe/лa |
Предлози
Предлог | Падеж | Услов | Пример |
---|---|---|---|
među | акузатив | со глагол што означува движење | ići među ljude = « да оди меѓу луѓе » |
инструментал | со глагол што не означува движење | biti među ljudima = « да се биде меѓу луѓе » | |
na | акузатив | со глагол што означува движење | postaviti na sto = « да се постави на масата » |
локатив | со глагол што не означува движење | biti na stolu = « да се биде на масата » | |
nad(a) | акузатив | со глагол што означува движење | uzdigati se nad more = « да се воздигне над морето » |
инструментал | со глагол што не означува движење | nalaziti se nad morem = « се наоѓа над морето » | |
o | акузатив | obesiti o nešto = « да обеси нешто » | |
локатив | govoriti o nečemu = « да зборува за нешто » | ||
pod(a) | акузатив | со глагол што означува движење | padati pod sto = « да падне под масата » |
инструментал | со глагол што не означува движење | ležati pod stolom = « да лежи под масата » | |
pred(a) | акузатив | со глагол што означува движење | pozoviti pred kralja = « да се доведе пред кралот » |
инструментал | со глагол што не означува движење | govoriti pred kraljem = « да зборува пред кралот » | |
s(a) | генитив | iskočiti sa stolice = « отскокни од стол » | |
инструментал | со нешто | s mužem = « со мажот ми » | |
u | генитив | u Branka Ćopića = « во Бранко Ќопиќ» | |
акузатив | со глагол што означува движење | ići u selo = « да оди во село » | |
локатив | со глагол што не означува движење | živeti u selu = « да живи во село » | |
za | акузатив | za profesora = « за професорот » | |
инструментал | za profesorom = « за професорот » |