Праполинезиски јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија

Праполинезиски јазик — хипотетички јазик од кој се развиле денешните полинезиски јазици. Историската лингвистика го реконструирала јазикот со помош на споредбениот метод, слично како што се реконструирани праиндоевропскиот и прауралскиот јазик. Овој метод ја поддржал теоријата дека татковината на праполинезискиот јазик е во Тонга, Самоа и околните острови.[1]

Фонологија[уреди | уреди извор]

Реконструкцијата потврдува дека јазикот имал 13 согласки и 5 самогласки.

Согласки[уреди | уреди извор]

усни алвеоларни меконепчени грлени
безвучни експлозивни *p *t *k *q
носни *m *n
струјни *f *s *h
вевни *r
латерални *l
полисамогласки *w

Самогласки[уреди | уреди извор]

Јазикот имал 5 самогласки, без присуство на должина на самогласките. Самогласките биле: a, e, i, o и u.[2]

Фонолошка споредба[уреди | уреди извор]

праполинезиски *p *t *k *q *m *n *w *f *s *h *l *r
тонгански p t k ʔ m n ŋ v f h l Ø
ниуеански Ø
? ʔ/Ø h h/Ø l/Ø
прајадрен полинезиски *p *t *k *m *n *w *f *s *l
самоански p t ʔ Ø m n ŋ v f s Ø l
футунски k ʔ/Ø
тикописки Ø ɾ
нукуорски Ø h l
рапанујски ʔ/Ø v/h h ɾ
праисточнополинезиски *p *t *k *m *n *w *f *h *l
раротонгански p t k Ø m n ŋ v ?/v ʔ Ø ɾ
туамотуански v f/h/v h ɾ
маорски w f/h ɾ
тахитски ʔ ʔ v f/v/h ɾ
северномаркиски k k v h ʔ
јужномаркиски ʔ n v f/h ʔ
хавајски k ʔ n w h/w l

Лексичка споредба[уреди | уреди извор]

полинезиски зборовен фонд
праполинезиски тонгански ниуеански самоански рапанујски тахитски маорски раротонгански јужномаркиски хавајски македонски
*taŋata tangata tangata tagata tangata ta'ata tangata tangata ʻenata kanaka маж
*sina hina hina sina hina hinahina hina ʻina hina сивокос
*kanahe kanahe kanahe ʻanae 'anae kanae kanae ʻanae барбун
*tiale siale tiale tiale tiare tiare tīare tiare kiele цвет
*waka vaka vaka vaʻa vaka va'a waka vaka vaka waʻa кану
*fafine fafine fifine fafine vi'e/vahine vahine wahine vaʻine vehine wahine жена
*matuqa[N 1] motuʻa motua matua matuʻa metua matua metua, matua motua makua родител
*rua ua ua lua rua rua [N 2] rua rua ʻua lua два
*tolu tolu tolu tolu toru toru toru toru toʻu kolu три

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. Грлениот глас во праполинезискиот се бележи со <*q>.
  2. Стар збор, современиот е piti.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Kirch, Patrick Vinton; Roger Green (2001). Hawaiki, Ancestral Polynesia: An Essay in Historical Anthropology. Cambridge University Press. стр. 99–119. ISBN 978-0-521-78309-5.
  2. Rolle, Nicholas (2009). „The Phonetic Nature of Niuean Vowel Length“. Toronto Working Papers in Linguistics (TWPL): 31.

Поврзано[уреди | уреди извор]