Прејди на содржината

Праполинезиски јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија

Праполинезиски јазик — хипотетички јазик од кој се развиле денешните полинезиски јазици. Историската лингвистика го реконструирала јазикот со помош на споредбениот метод, слично како што се реконструирани праиндоевропскиот и прауралскиот јазик. Овој метод ја поддржал теоријата дека татковината на праполинезискиот јазик е во Тонга, Самоа и околните острови.[1]

Фонологија

[уреди | уреди извор]

Реконструкцијата потврдува дека јазикот имал 13 согласки и 5 самогласки.

Согласки

[уреди | уреди извор]
усни алвеоларни меконепчени грлени
безвучни експлозивни *p *t *k *q
носни *m *n
струјни *f *s *h
вевни *r
латерални *l
полисамогласки *w

Самогласки

[уреди | уреди извор]

Јазикот имал 5 самогласки, без присуство на должина на самогласките. Самогласките биле: a, e, i, o и u.[2]

Фонолошка споредба

[уреди | уреди извор]
праполинезиски *p*t*k*q *m*n *w *f*s*h *l*r
тонгански p t k ʔ m n ŋ v f h l Ø
ниуеански Ø
? ʔ/Øhh/Øl/Ø
прајадрен полинезиски *p*t*k *m*n *w*f*s*l
самоански p t ʔØ m n ŋ v f s Ø l
футунски kʔ/Ø
тикописки Øɾ
нукуорски Øhl
рапанујски ʔ/Øv/hhɾ
праисточнополинезиски *p*t*k *m*n *w*f*h*l
раротонгански p t k Ø m n ŋ v?/vʔ Ø ɾ
туамотуански vf/h/vhɾ
маорски wf/hɾ
тахитски ʔ ʔ vf/v/hɾ
северномаркиски k k vhʔ
јужномаркиски ʔ n vf/hʔ
хавајски kʔ n wh/wl

Лексичка споредба

[уреди | уреди извор]
полинезиски зборовен фонд
праполинезиски тонгански ниуеански самоански рапанујски тахитски маорски раротонгански јужномаркиски хавајски македонски
*taŋata tangata tangata tagata tangata ta'ata tangata tangata ʻenata kanaka маж
*sina hina hina sina hina hinahina hina ʻina hina сивокос
*kanahe kanahe kanahe ʻanae 'anae kanae kanae ʻanae барбун
*tiale siale tiale tiale tiare tiare tīare tiare kiele цвет
*waka vaka vaka vaʻa vaka va'a waka vaka vaka waʻa кану
*fafine fafine fifine fafine vi'e/vahine vahine wahine vaʻine vehine wahine жена
*matuqa[N 1] motuʻa motua matua matuʻa metua matua metua, matua motua makua родител
*rua ua ua lua rua rua [N 2] rua rua ʻua lua два
*tolu tolu tolu tolu toru toru toru toru toʻu kolu три
  1. Грлениот глас во праполинезискиот се бележи со <*q>.
  2. Стар збор, современиот е piti.
  1. Kirch, Patrick Vinton; Roger Green (2001). Hawaiki, Ancestral Polynesia: An Essay in Historical Anthropology. Cambridge University Press. стр. 99–119. ISBN 978-0-521-78309-5.
  2. Rolle, Nicholas (2009). „The Phonetic Nature of Niuean Vowel Length“. Toronto Working Papers in Linguistics (TWPL): 31.

Поврзано

[уреди | уреди извор]