Податотека:38. Испитување со контактни предметни стакленца (техника на Холодни и Роси).ogg

Содржината на страницата не е поддржана на други јазици.
Од Википедија — слободната енциклопедија

Изворна податотека(Мултиплексирана звучна/видео снимка Ogg , Theora/Vorbis, времетраење 4 м 49 с, 1.920 × 1.080 пиксели, вкупно 7,55 Мб/с, големина: 260,39 МБ)

Врска до Ризницата Ова е податотека од Ризницата на Викимедија и може да се користи на други проекти. Подолу е наведена содржината на нејзината описна страница.
Заедничката ризница е складиште на слободно-лиценцирани слики и снимки. И Вие можете да помогнете.

Опис

Опис
English: Contact slides (Cholodny-Rossi buried technique)

Procedures:

1. Two samples of 150 grams each are measured in containers (of determined weight beforehand). One container is to be serve as an analysis sample and the other as a control sample, and the containers should be marked as such.

2. Distilled water is measured to a volume determined by the dry weight of the samples (previously determined by gravimetric assay). Each containers receives an aliquot of the formula determined value of distilled water.

3. The container marked for analysis is enriched by adding glucose to the water so as to achieve a final concentration of 1% glucose (w/dry weight of soil). 200 mg of NH 4 NO 3 are added in addition to the glucose. The container marked as a control is to receive only pure distilled water.

4. The soil content should be mixed of both containers individually, taking care to avoid cross contamination of the samples. Addition of the distilled water or the nutrient solution is to be done by small increments with regular mixing in-between.

5. Two microscopy slides are to be embedded in each container leaving 2 cm of each slide above the surface of the soil sample.

6. The containers are to be closed with perforated plastic lids, allowing air circulation through the manually penetrated holes. The soil samples may be allowed to incubate at room temperature in a thermostat if needed.

7. After seven days of incubation, the microscopy slides may be removed, taking care as to not damage the surface of the microscopy slides as one side must remain intact for proper staining.

8. Gentle tapping of the slides should be performed to remove larger particles present on the surface. The underside of the slide (the side not to be exposed to the staining process) is to be cleaned using water and is to be dried at room temperature.

9. The slides are to be submerged in 40% acetic acid for 3 minutes in a safety cabinet, holding the slides with laboratory pincers.

10. Excess acetic acid is to be removed with gentle application of water before applying the stain Rose-Bengal, allowing excess dye to spill of the slide onto a gathering container.

11. After 5-10 minutes of being immersed in Rose Bengal (taking care to not allow the slides to dry by adding dye as needed), the slides may be gently washed using water and dried before observing them with the x100 magnificance objective lens and oleoimersion liquids.

RESULTS: Microscopic analysis should show the presence of soil bacteria, actinomycetic bacteria and filamentous fungi. Spores may also be visible, from both bacteria and fungi.

Planned and performed by Sofija Kostandinovska, Institute of Biology, FNSM, Ss. Cyril and Methodius University, Skopje, Macedonia.
Македонски: Испитување со контактни предметни стакленца (техника на Холодни и Роси)

Постапки:

1. Се мерат 2*150 g од секоја почва во садови и се забележува масата на секоја почва. Едниот сад се обележува како “третиран (проба)”, а другиот како “контрола”.

2. Се пресметува количеството на влага потребно за изменување на содржината на влагата во примерокот почва според формулата за определување на гравиметриска содржина на влага. Се мери дестилирана вода со градуирана мензура и се додава во секој од двата сада. Едниот сад се обележува со "проба" а другиот со "контрола".

3. Се збогатува водата во "пробата" со доволно гликоза за да во финалната почва концентрацијата на гликозата е 1% на сува маса на почва. Исто така се додава 200 mg NH4NO3 во "пробата". Се меша додека не се растворат состојките. Во "контролата "не се додава ништо.

4. Се меша содржината од "контрола" и "проба" садовите со содржината од садот респективно, со додавање на течноста во почвата во мали количини и се меша со шпатула по секое додавање.

5. За секој сад се обележува едниот крај од двата чисти микроскопски предметни стакленца со етикети, означувајќи ја почвата и пробата за тоа предметно стакленце. Се земаат по две предметни стакленца за секој сад. Се вметнуваат двете предметни стакленца вертикално во садот, оставајќи 2 см од секое стакленце над површината.

6. Се користат по две предметни стакленца за секој сад.

7. Се покриваат садовите со пластични капаци. Капакот се прободува со игла неколку пати за да се дозволи да влезе воздух внатре и да се отстрани вишокот пареа. Садовите кои се наполнети со почва се инкубираат на собна температура во инкубатор.

8. По седум дена се вадат предметните стакленца од садовите со навалување на истоте под агол и повлекување така да горната страна на стакленцето не се оштети. Таа страна се бои.

9. Нежно се удираат предметните стакленца за да се отстранат поголемите честички од почва од нивната површина. Се чисти долната страна со влажна хартија и се сушат предметните стакленца на собна температура.

10. Стакленцата се потопуваат во 40% оцетна киселина една до три минути во дигестор, држејќи ги со пинцета.

11. Вишокот киселина се отстранува под нежен млаз вода под чешма и се прекрива површината со фенол бенгалско розе од шише со капалка, потпирајќи го предметното стакленце на коритото за боење за да се одлее вишокот боја. Не се користи јак млаз на вода за да не се отстранат микроорганизмите од површината на дијапозитивите.

12. Предметните стакленца се бојат 5-10 мин., притоа не дозволувајќи да останат суви. Ако е потребно се додава повеќе боја.

13. Внимателно се мијат за да се отстрани вишокот на боја. Се сушат и испитуваат под олеоимерзионен објектив.

РЕЗУЛТАТИ: Под микроскоп почвените бактерии, актиномицети и фунги може да бидат видени израснати на почвените честички, во чисти колонии на предметното стакленце и во позиција една до друга, често бактерии обраснати со фунгални хифи. Исто така може да се набљудуваат и спори од актиномицети или фунги.

Осмислено и изведено од Софија Костандиновска, Институт за биологија, ПМФ, УКИМ, Скопје.
Датум
Извор сопствено дело
Автор Deni Ingilizovski


Лиценцирање

Јас, праводржецот на ова дело, со ова го објавувам истото под следнава лиценца:
w:mk:Криејтив комонс
наведи извор сподели под исти услови
Можете:
  • да споделите – да го умножувате, распространувате и емитувате делото
  • да преработувате – да преработувате
Под следните услови:
  • наведи извор – Ќе мора да дадете прикладен припис, да ставите врска до лиценцата и да укажете дали има направено промени. Ова може да биде направено на било кој разумен начин, но без да оддава впечаток дека лиценцодавецот стои зад Вас и Вашата употреба.
  • сподели под исти услови – Ако го измените или преобразите делото, или пак ако основате друго дело на него, добиеното дело (придонесот) морате да го распространувате (објавувате) само под истата или складна лиценца на изворната.

Описи

Опишете во еден ред што претставува податотекава

Предмети прикажани на податотекава

прикажува

23 јуни 2022

72e024f60daa2edf08da9ae6dc3f7e314282db04

289,258666666667 секунда

1.080 пиксел

1.920 пиксел

Историја на податотеката

Стиснете на датум/време за да ја видите податотеката како изгледала тогаш.

Датум/времеМинијатураДимензииКорисникКоментар
тековна21:13, 9 октомври 20224 м 49 с, 1.920 × 1.080 (260,39 МБ)DandarmkdUploaded own work with UploadWizard

Податотекава се користи во следниве 2 страници:

Глобална употреба на податотеката

Оваа податотека ја користат и следниве викија:

Метаподатоци