Напоредна анализа

Од Википедија — слободната енциклопедија

Напоредна анализа, позната и како Хорнова напоредна анализа, ― статистичка метода што е користена за одредување на бројот на компоненти што треба да бидат задржани во анализата на главната компонента или фактори што треба да бидат задржани во истражувачката факторска анализа. Името е по психологот Џон Л. Хорн, кој го создал методот, објавувајќи го во списанието Психометрика во 1965 година.[1] Методот ги споредува сопствените вредности створени од податочната матрица со сопствените вредности створени од матрицата на симулицијата „Монте-Карло“ создадена од случајни податоци со иста големина.[2]

Евалуација и споредба со алтернативи[уреди | уреди извор]

Напоредната анализа е сметана за еден од попрецизните методи за одредување на бројот на фактори или компоненти што треба да се задржат.[3] Од нејзиното првично објавување, предложени се повеќе варијации на напоредна анализа.[4][5] Други методи за определување на бројот на фактори или компоненти што треба да се задржат во анализата вклучуваат одронскиот заплет, Кајзеровото правило или Велицеровиот МАП тест.[6]

Антон Форман обезбедил и теоретски и емпириски докази дека примената на напореднатаанализа можеби не е соодветна во многу случаи бидејќи нејзината изведба е под влијание на големината на примерокот, дискриминацијата на ставките и видот на коефициентот на корелација.[7]

Применување[уреди | уреди извор]

Напоредна анализа е применета во JASP, SPSS, SAS, STATA и MATLAB[8][9][10] и во повеќе пакети за програмскиот јазик R, вклучувајќи ги и пакетите psych[11][12] multicon,[13] hornpa,[14] и paran.[15][16]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Horn, John L. (јуни 1965). „A rationale and test for the number of factors in factor analysis“. Psychometrika. 30 (2): 179–185. doi:10.1007/bf02289447. PMID 14306381.
  2. Mike Allen (11 април 2017). The SAGE Encyclopedia of Communication Research Methods. SAGE Publications. стр. 518. ISBN 978-1-4833-8142-8.
  3. Zwick, William R.; Velicer, Wayne F. (1986). „Comparison of five rules for determining the number of components to retain“. Psychological Bulletin. 99 (3): 432–442. doi:10.1037/0033-2909.99.3.432.
  4. Glorfeld, Louis W. (2 јули 2016). „An Improvement on Horn's Parallel Analysis Methodology for Selecting the Correct Number of Factors to Retain“. Educational and Psychological Measurement. 55 (3): 377–393. doi:10.1177/0013164495055003002.
  5. Crawford, Aaron V.; Green, Samuel B.; Levy, Roy; Lo, Wen-Juo; Scott, Lietta; Svetina, Dubravka; Thompson, Marilyn S. (септември 2010). „Evaluation of Parallel Analysis Methods for Determining the Number of Factors“. Educational and Psychological Measurement. 70 (6): 885–901. doi:10.1177/0013164410379332.
  6. Velicer, W.F. (1976). „Determining the number of components from the matrix of partial correlations“. Psychometrika. 41 (3): 321–327. doi:10.1007/bf02293557.
  7. Tran, U. S.; Formann, A. K. (2009). „Performance of parallel analysis in retrieving unidimensionality in the presence of binary data“. Educational and Psychological Measurement. 69: 50–61. doi:10.1177/0013164408318761.
  8. Hayton, James C.; Allen, David G.; Scarpello, Vida (29 јуни 2016). „Factor Retention Decisions in Exploratory Factor Analysis: a Tutorial on Parallel Analysis“. Organizational Research Methods. 7 (2): 191–205. doi:10.1177/1094428104263675.
  9. O'Connor, Brian. „Programs for Number of Components and Factors“. people.ok.ubc.ca.
  10. O’connor, Brian P. (септември 2000). „SPSS and SAS programs for determining the number of components using parallel analysis and Velicer's MAP test“. Behavior Research Methods, Instruments, & Computers. 32 (3): 396–402. doi:10.3758/BF03200807. PMID 11029811.
  11. Revelle, William (2007). „Determining the number of factors: the example of the NEO-PI-R“ (PDF). Наводот journal бара |journal= (help)
  12. Revelle, William (8 јануари 2020). „psych: Procedures for Psychological, Psychometric, and PersonalityResearch“.
  13. Sherman, Ryne A. (2 February 2015). „multicon: Multivariate Constructs“.
  14. Huang, Francis (3 March 2015). „hornpa: Horn's (1965) Test to Determine the Number of Components/Factors“.
  15. Dinno, Alexis. „Gently Clarifying the Application of Horn's Parallel Analysis to Principal Component Analysis Versus Factor Analysis“ (PDF). Наводот journal бара |journal= (help)
  16. Dinno, Alexis (14 октомври 2018). „paran: Horn's Test of Principal Components/Factors“. Наводот journal бара |journal= (help)