Домашен тероризам

Од Википедија — слободната енциклопедија
Последици од бомбашкиот напад во Оклахома Сити, најсмртоносниот домашен терористички напад во историјата на САД

Домашен тероризам е форма на тероризам во кој жртвите „во една земја се цел на сторител со исто државјанство“ како и жртвите.[1] Постојат многу дефиниции за тероризам, и ниту една од нив не е универзално прифатена.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Иако постојат многу потенцијални дефиниции за домашниот тероризам, тој во голема мера се дефинира како тероризам во кој сторителот ја таргетира неговата/нејзината земја. Ендерс го дефинирал домашниот тероризам како „домашно одгледување во кое местото, целта и сторителите се од иста земја“.[2] Терминот „домашен тероризам“ произлегува од џихадистичкиот тероризам против луѓето од Запад. Вилнер и Добулоз го опишаа домашниот тероризам како „автономно организирани радикализирани западњаци со мала директна помош од транснационалните мрежи, обично организирани во земјата или земјата домаќин, а цели на сограѓаните“.[3] Извештајот на Конгресната служба за истражување, Американски џихадистички тероризам: Борба против сложена закана, го опишува домашниот тероризам како „терористичка активност или заговори овековечени во САД или во странство од американски граѓани, постојани легални жители или посетители радикализирани главно во САД“.[4] Стејт департментот на САД го дефинирал тероризмот во 2003 година како „насилство со предумисла, политички мотивирано извршено врз неборбени цели од страна на супнационални групи или тајни агенти, вообичаено наменето да влијае врз публиката“.[1] Сепак, американската влада не може да обвини некого за домашен тероризам, бидејќи не постои таков кривичен закон.[5]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Gary M. Jackson, Predicting Malicious Behavior: Tools and Techniques for Ensuring Global Security (John Wiley & Sons, 2012), p. 235.
  2. Enders, Walter; Todd Sandler; Khusrav Gaibulloev (2011). „Domestic versus transnational terrorism: Data, decomposition, and dynamics“. Journal of Peace Research (3. изд.). 48 (3): 319–337. doi:10.1177/0022343311398926.
  3. „Wilner, Alex S., and Claire-Jehanne Dubouloz. "Homegrown terrorism and transformative learning: an interdisciplinary approach to understanding radicalization." Global Change, Peace & Security 22.1 (2010): 33–51“. Наводот journal бара |journal= (help)
  4. „p. 1. – Jerome P. Bjelopera and Mark A. Randol, American Jihadist Terrorism: Combatting a Complex Threat, (Washington, DC: Congressional Research Service, December 7, 2010)“ (PDF). Посетено на July 19, 2013.
  5. Greg Myre (August 14, 2017). „Why The Government Can't Bring Terrorism Charges In Charlottesville“. NPR. Архивирано од изворникот на June 22, 2019. Посетено на June 22, 2019.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]