Бишопово-Канингсова теорема

Од Википедија — слободната енциклопедија

Бишопово-Канингсовата теорема е теорема во теоријата на еволутивни игра. Се наведува дека (i) сите членови на мешана еволутивно стабилна стратегија (ESS) имаат ист исход (теорема 2) и (ii) дека ниту едно од овие не може да биде чист ESS[1] (од нивната теорема 3). Корисноста на резултатите доаѓа од фактот дека тие можат да се користат за директно наоѓање на алгебралски ESS-ови, наместо да се симулира играта и да се реши со повторување.

Логиката на (i) важи и за Нешовата рамнотежат (сите стратегии за поддршка на мешана стратегија добиваат ист исход).

Теоремата ја формулирале Тим Бишоп и Крис Канингс на Универзитетот Шефилд, кои ја објавиле во 1978 година.

Преглед е даден од Џон Мејнард Смит во „Evolution and the Theory of Games“ (Еволуција и теоријата на игрите), со доказ во додатокот.[2]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Bishop, D.T. and Cannings, C. (1978). A generalized war of attrition. Journal of Theoretical Biology 70:85–124.
  2. Maynard Smith, J. 1982 Evolution and the Theory of Games, Cambridge University Press.