Биликан

Од Википедија — слободната енциклопедија

Биликан е австралиски термин за лесен сад за готвење во форма на метална кофа[1][2][3] што најчесто се користи за зовривање вода, правење чај/кафе или готвење над камперски оган[4] или за носење вода.[3]  Овие прибори се попознати едноставно како били или повремено како лименка.

Употреба[уреди | уреди извор]

Традиционална биликан на камперски оган

Терминот били или биликан е особено поврзан со австралиската употреба, но се користи и во Нов Зеланд, а во помала мера и во Британија и Ирска.[5]

Во Австралија, биликанот го симболизира духот на истражување на периферијата и е широко распространет симбол на животот во дивината, иако сега најчесто се смета за симбол на доба што одамна поминала.[4]

Да се зоврие биликанот најчесто значи да се направи чај. Овој израз датира од австралиските златна треска и веројатно порано.[6] „Били чај“ било името на популарната марка на чај што долго време се продавала во австралиските продавници и супермаркети.[7] Били се појавуваат во многу приказни и песни на Хенри Лосон. Најпознатиот од многуте референци на Банџо Патерсон за били е сигурно во првиот стих и рефренот на Валцира Матилда: „Танцувајќи валцер со Матилда и води вреќичка за вода“, што подоцна беше сменето од компанијата Били Ти во „И пееше додека гледаше и чекаше „Додека му се вареше билито“.[7]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Иако постои сугестија дека зборот може да се поврзе со абориџинскиот била, општо прифатено е дека терминот биликан е изведен од були кан (анг: bouilli can), името дадено на празните канистри што се користат за чувување на супа и булјон и друга храна. Со додавање на рачка, овие конзерви биле пренаменети за врела вода. Писмата до весниците[8] на почетокот на 20 век го поддржуваат ова гледиште и Дејвид Џорџ Стед, цитирајќи го својот татко, кој емигрирал во 1862 година на 16-годишна возраст, напишал дека „терминот „били конзерва“ вообичаено се користел во јужна крајбрежна Англија, за да се опише лименката „буили“ или конзерва.[9]

Чувувањето на храна во лимени канистри започнало во 1812 година во фирмата Донкин, Хол и Гембл во Бермондси, Англија.[10]

Повторната употреба на празните лименки веројатно започнала во исто време, но дури во 1835 година постои запис за „празен канистер за конзервирано месо кој служи за двојна намена-ѓезве и чајник“.[11]

До 1840-тите, били кан се повеќе се користел како генерички термин за секоја празна конзерва за конзервирана храна.[12]

Најраната позната употреба на били за котел е во извештајот на тасманискиот весник од 1848 година за кривично судење. Обвинетиот е пријавен дека „ставил леб на трпезата, а „билито“ на оган“.[13] Реминисценциите на Хеберли[14] и Девенпорт[15] ги ставаат били или билии на претходни настани, но овие извештаи биле напишани многу подоцна.[16][17]

Друг ран пример од 1849 година покажува дека употребата на терминот е веројатно широко распространета во Австралија. Тоа се случува во идиличен опис на животот на еден овчар во Јужна Австралија: „во близина на дрвениот оган, се наоѓа она што се нарекува биликан или чајник“.[18]

Од 1851 година златната треска ја поттикнала британската емиграција во Австралија со многу копачи на злато кои пишувале писма дома, опишувајќи го патувањето до Австралија и животот на златните полиња, а многу писатели ја споменувале нивната употреба на „били“. Од нив се знае:

  • Во 1853 година, конзервите со супа и били биле претворени во корисни предмети на емигрантски брод.[19]
  • „Били - (ова е она што вие го нарекувате лименка, која дома се користи многу често за молзење крави, но копачите ја крстиле Били) - и корисен Били е тој: во неа правиме чај и кафе.“[20]

До 1855 година, „калајните били“ веќе не се само што биле пренаменети кутии за супа, туку се продавале од увозник во Мелбурн[21] и до 1859 година се произведувале во Австралија со „Били, сите големини“ што се продавал во фабриката за калај и цинк Кинетон.[22]

Вајтли Кингс[уреди | уреди извор]

Именуван по секретарот на Сојузот на пасторалисти на Нов Јужен Велс, ова бил презирниот термин на сезонскиот работник за биликани импровизирани од лимена конзерва и долга жица што ги носат неискусни патници. Џон Вајтли Кинг привлекол стотици невработени градски луѓе во шупите за стрижење како стратегија за да го уништи штрајкот.[23][24]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Black, S. J. S. 2010 "Tried and Tested": community cookbooks in Australia, 1890–1980. Thesis (Ph.D.). University of Adelaide, School of History and Politics
  2. Dalzell, Tom; Victor, Terry (27 November 2014). The Concise New Partridge Dictionary of Slang and Unconventional English. Routledge. ISBN 9781317625117 – преку Google Books.
  3. 3,0 3,1 Farrell, Michael. "Death Watch: Reading the Common Object of the Billycan in 'Waltzing Matilda“. Journal of the Association for the Study of Australian Literature 10 (2010)
  4. 4,0 4,1 „National Museum of Australia - Billy“. National Museum of Australia.
  5. Sceilig: Information Pack for Troops Архивирано на 21 јули 2011 г. (p. 4) and The Patrol goes to Camp (pp. 9, 11)
  6. Geelong Advertiser and Intelligencer (Vic. : 1851 - 1856) Tue 28 Sep 1852, page 2, EUREKA DIGGINGS
  7. 7,0 7,1 John Safran (2002-12-10). „Waltzing Matilda, courtesy of a tea-leaf near you“. Sydney Morning Herald. Посетено на 2013-09-29.
  8. Register (Adelaide, SA : 1901 - 1929), Friday 1 December 1916, page 9,ORIGIN OF 'BILLYCAN
  9. The Sydney Morning Herald (NSW : 1842 - 1954) Fri 13 Jun 1947, age 2, ORIGIN OF "BILLY"
  10. „John Hall (Engineer)“.
  11. Narrative Of A Voyage Round The World, T.B. Wilson RN, 1835
  12. „Soup and bouilli“.
  13. The Hobart Town Advertiser (Tas. : 1839 - 1861), Fri 21 Jul 1848, Page 2,SUPREME COURT, CRIMINAL SITTINGS.
  14. „Kiwi Xmas poem or reading needed“.
  15. Sarah Davenport, Diary, 1841-1846 page 59 of 74
  16. Evening Post, Volume LVIII, Issue 81, 3 October 1899, Page 2, EARLY DAYS IN MAORILAND
  17. „Sarah Davenport: A working woman at the diggings- Gold Rush“. 21 June 2018.
  18. The Working Man's Handbook to South Australia, George Blakiston Wilkinson, 1849, page 79
  19. British newspaper archive, Dundee, Perth and Cupar Advertiser - 9 August 1853, page 3, Extracts from the Diary of a Dundee Emigrant to Australia
  20. British newspaper archive, Newry Examiner and Louth Advertiser, 15 April 1854, page 4
  21. The Argus (Melbourne, Vic. : 1848 - 1957), Mon 28 May 1855
  22. The Kyneton Observer (Vic. : 1856 - 1900) Thu 14 Apr 1859
  23. The Australian National Dictionary. Oxford University Press. 1988. ISBN 0195547365.
  24. Moya Sharp (19 August 2023). „The Swagman's Friend“. Посетено на 3 December 2023.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]