25 Фокеја

Од Википедија — слободната енциклопедија
25 Фокеја
Откривање 
ОткривачЖан Шакорнак
Откриено воМарсеј
Откриено6 април 1853
Ознаки
Изговор/fˈsə/[1]
Наречена по
Фокеја
(старогрчки град)
1956 GC
Главен појас · (внатрешен)
Фокејско
Орбитални особености 
Епоха 4 септември 2017 (јд 2458000.5)
Параметар на неодреденост 0
Лак на набљудување157.44 јг (57,504 денови)
Афел3.0104 ае
Перихел1.7899 ае
2.4001 ае
Занесеност0.2543
3.72 јг (1,358 days)
13.891°
0° 15м 54.36с / ден
Наклон21.606°
214.14°
90.245°
Физички особености
Димензии61,05 ± 2,46 км
61,054 ± 2,463 km
71 km
75,13 ± 3,6 km
80,19 ± 4,66 km
82 ± 8 km
83,21 ± 0,96 km
Маса(5.99 ± 0.60) × 1017 kg
Средна густина
2,21 ± 0,44 g/cm3
9,92 ± 0,05 h
9,9341 ± 0,0002 h
9,935 ± 0,003 h[2]


9,945 ± 0,002 h[3]


9,945 h[4]
9,95 ± 0,01 h[5]
0,189 ± 0,005
0,2310 ± 0,024
0,350 ± 0,046[6]
Tholen = S[7]
SMASS = S[7][8] · S[9]
B–V = 0.932 [7]
U–B = 0.513 [7]
7.83[6][7][8][10][11] · 7,90 ± 0,25[12]

Фокеја (ознака за мала планета: 25 Phocaea) — каменит астероид од внатрешниот региони на Астероидниот појас, околу 75 километри во пречник. Тоа е родителско тело на Фокејското семејство. Откриен од Жан Шакорнак во 1853 година, го добил името по античкиот грчки град Фокеја.

Откривање и именување[уреди | уреди извор]

Фокеја била откриена на 6 април 1853 година од францускиот астроном Жан Шакорнак во Марсејската опсерваторија во јужна Франција. Тоа било неговото прво откритие на астероид од вкупно шест. Астероидот го добил името по древниот јонски грчки град Фокеја, во денешна Турција, од каде потекнуваат основачите на Марсеј. Името било предложено од францускиот астроном Бенџамин Валц .

Класификација и орбита[уреди | уреди извор]

Фокеја е родителско тело и носител на фамилијата Фокеја, голема астероидна фамилија на камени астероиди во внатрешниот главен појас.

Кружи околу Сонцето на растојание од 1,8–3,0 АU еднаш на секои 3 години и 9 месеци (1.358 дена). Неговата орбита има ексцентричност од 0,25 и наклон од 22 ° во однос на еклиптиката. Набљудувачкиот лак на телото започнува во Виенската опсерваторија во март 1860 година, речиси 7 години по нејзиното официјално набљудување на откритието во Марсеј.

Физички одлики[уреди | уреди извор]

Спектрален тип[уреди | уреди извор]

Фокеја е камениот астероид од типот С и во Спектрална класификација на астероидите, и како таков е окарактеризиран и од други.

Светлински кривини[уреди | уреди извор]

Фотометриските набљудувања на овој астероид во опсерваторијата Орган Меса во Лас Крус, Ново Мексико во текот на 2010 година дале светлинска крива со период од 9,9341 ± 0,0002 часа. Светлината во близина на најдлабокиот минимум на кривата на светлината покажале промени со фазниот агол, што е резултат на сенките кои се протегаат низ површинските неправилности. Добиени се и неколку други светлински кривини.

Фокеја е проучуван и со радар.

Пречник и албедо[уреди | уреди извор]

Според истражувањата спроведени од инфрацрвениот астрономски сателит IRAS, јапонскиот сателит <i>Akari</i> и мисијата <i>NEOWISE</i> на НАСА со инфрацрвени зраци, Фокеја има пречник помеѓу 61,05 и 83,21 километри, а неговата површина има албедо помеѓу 0,189 и 0,189.

Колаборативната светлинска крива на астероидот ги прифаќа резултатите добиени од IRAS, односно албедо од 0,2310 и пречник од 75,13 километри врз основа на апсолутна светлинска величина од 7,83.

Маса и густина[уреди | уреди извор]

Астероидот има маса од (5,99 ± 0,60) × 10 17 килограми и средна густина од 2,21 ± 0,44 грама на кубен сантиметар, што се наоѓа приближно помеѓу густината на варовник и бетон/чакал.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Noah Webster (1884) A Practical Dictionary of the English Language
  2. Pilcher, Frederick (October 2009). „New Lightcurves of 8 Flora, 13 Egeria, 14 Irene, 25 Phocaea 40 Harmonia, 74 Galatea, and 122 Gerda“. The Minor Planet Bulletin. 36 (4): 133–136. Bibcode:2009MPBu...36..133P. ISSN 1052-8091. Посетено на 1 November 2017.
  3. Buchheim, Robert K. (September 2007). „Lightcurves of 25 Phocaea, 468 Lina, 482 Petrina 551 Ortrud, 741 Botolphia, 834 Burnhamia, 2839 Annette, and 3411 Debetencourt“. The Minor Planet Bulletin. 34 (3): 68–71. Bibcode:2007MPBu...34...68B. ISSN 1052-8091. Посетено на 1 November 2017.
  4. Groeneveld, Ingrid; Kuiper, Gerard P. (September 1954). „Photometric Studies of Asteroids. I“. Astrophysical Journal. 120: 200. Bibcode:1954ApJ...120..200G. doi:10.1086/145904. Посетено на 1 November 2017.
  5. Behrend, Raoul. „Asteroids and comets rotation curves – (25) Phocaea“. Geneva Observatory. Посетено на 1 November 2017.
  6. 6,0 6,1 Masiero, Joseph R.; Mainzer, A. K.; Grav, T.; Bauer, J. M.; Cutri, R. M.; Nugent, C.; и др. (November 2012). „Preliminary Analysis of WISE/NEOWISE 3-Band Cryogenic and Post-cryogenic Observations of Main Belt Asteroids“. The Astrophysical Journal Letters. 759 (1): 5. arXiv:1209.5794. Bibcode:2012ApJ...759L...8M. doi:10.1088/2041-8205/759/1/L8. Посетено на 1 November 2017.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 „JPL Small-Body Database Browser: 25 Phocaea“ (2017-08-19 last obs.). Jet Propulsion Laboratory. Посетено на 1 November 2017.
  8. 8,0 8,1 Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име lcdb.
  9. Belskaya, I. N.; Fornasier, S.; Tozzi, G. P.; Gil-Hutton, R.; Cellino, A.; Antonyuk, K.; и др. (March 2017). „Refining the asteroid taxonomy by polarimetric observations“. Icarus. 284: 30–42. Bibcode:2017Icar..284...30B. doi:10.1016/j.icarus.2016.11.003. Посетено на 24 October 2017.
  10. Tedesco, E. F.; Noah, P. V.; Noah, M.; Price, S. D. (October 2004). „IRAS Minor Planet Survey V6.0“. NASA Planetary Data System – IRAS-A-FPA-3-RDR-IMPS-V6.0. Bibcode:2004PDSS...12.....T. Посетено на 17 October 2019.
  11. Usui, Fumihiko; Kuroda, Daisuke; Müller, Thomas G.; Hasegawa, Sunao; Ishiguro, Masateru; Ootsubo, Takafumi; и др. (October 2011). „Asteroid Catalog Using Akari: AKARI/IRC Mid-Infrared Asteroid Survey“. Publications of the Astronomical Society of Japan. 63 (5): 1117–1138. Bibcode:2011PASJ...63.1117U. doi:10.1093/pasj/63.5.1117. (online, AcuA catalog p. 153)
  12. Veres, Peter; Jedicke, Robert; Fitzsimmons, Alan; Denneau, Larry; Granvik, Mikael; Bolin, Bryce; и др. (November 2015). „Absolute magnitudes and slope parameters for 250,000 asteroids observed by Pan-STARRS PS1 - Preliminary results“. Icarus. 261: 34–47. arXiv:1506.00762. Bibcode:2015Icar..261...34V. doi:10.1016/j.icarus.2015.08.007. Посетено на 1 November 2017.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]