Фенобарбитон

Од Википедија — слободната енциклопедија
Фенобарбитон
Систематско (IUPAC)
5-етил-5-фенилпиримидин-2,4,6(1H,3H,5H)-трион
Клинички податоци
Бременосна
категорија
  • US: D (Доказ за ризик)
Начин на издавање
Начин на
примена
Орално, rectal, parenteral (интравенозно и интрамускулно)
Фармакокинетички податоци
Биорасположливост>95%
Врзување за белковините20 од 45%
МетаболизамHepatic (mostly CYP2C19)
Полувреме на елиминација53 до 118 часа
ЕкскрецијаРенално и фекално
Назнака
CAS-број50-06-6
ATC кодN05CA24 N03AA02
DrugBankAPRD00184
ChemSpider4599
Хемиски податоци
ФормулаC12H12N2O3
Моларна маса232,235 g/mol

Фенобарбитонот (или фенобарбитал) претставува барбитурат. Овој лек е најшироко употребуваниот антиконвулзив на светот[1] и најстариот кој сѐ уште е во употреба.[2]. Овој лек може да се користи како седатив и како хипнотик, но се поретко.

Од Светската здравствена организација се смета како едно од основните лекарства за најголемиот дел од популацијата. Во развиените земји поретко се користи повеќе како антиконвулсант.[2][3]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Kwan P, Brodie MJ (2004). „Phenobarbital for the treatment of epilepsy in the 21st century: a critical review“. Epilepsia. 45 (9): 1141–9. doi:10.1111/j.0013-9580.2004.12704.x. PMID 15329080.[мртва врска]
  2. 2,0 2,1 „Phenobarbital“. Epilepsy Foundation. Посетено на 2006-09-07.
  3. NICE (2005-10-27). „CG20 Epilepsy in adults and children: NICE guideline“. NHS. Архивирано од изворникот на 2006-10-09. Посетено на 2006-09-06. Проверете ги датумските вредности во: |date= (help)