Симфонија бр. 84 (Хајдн)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Симфонија бр. 84 во Е-дур, Хобокен I/84, ― третата од шесте Париски симфонии (броеви 82–87) напишани од Јозеф Хајдн. Понекогаш е познат по поднасловот „Во името на Отецот“ (изворно: In nomine Domini).

Позадина[уреди | уреди извор]

Симфонијата била една од серијалот од шест симфонии нарачани во 1784 година од страна на Concert de la Loge Olympique, популарна претплата за концерти во Париз (оттука и името за серијалот како целина). Како и другите Париски симфонии, Симфонијата бр. 84 е напишана за најголемиот оркестарски ансамбл за кој Хајдн пишувал до тоа време, вклучувајќи засилени дрвени дувачки делови и голем гудачки дел. За разлика од другите париски симфонии (освен бр. 87), во бр. 84 „поголема важност им се дава на дрвените дувачки инструменти“.[1] И покрај нејзиниот број, симфонијата всушност била една од последните од шесте компонирани Париски симфонии. Завршена е во 1786 година.

Ставови[уреди | уреди извор]

Делото е во стандарден облик, во четири става и е оркестрирано за флејта, две обои, два фаготи, две хорни и гудачки инструменти.

  1. Ларго - алегро
  2. Анданте, 6
    8
    во Бе-дур
  3. Менует и трио, 3
    4
  4. Финале: виваче

Бавниот втор став е мешавина помеѓу троен и варијациски облик. Главната тема е слична по облик на воведот во првиот став. Откако ќе се наведе темата, има контрастен пасус во мол кој е само лабаво мелодиски заснован на главната тема. Потоа следат уште две строфични варијации, првата лирска, а втората пограндиозна. Движењето потоа глатко преминува во каденцата кој го содржи целосниот дувачки бенд над гудачките инструменти на пицикато пред целото „тути“ да го заврши движењето со последната изјава на темата.[2]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. (Harrison, 1998): 89
  2. Brown, A. Peter, The Symphonic Repertoire (Volume 2). Indiana University Press (ISBN 0-253-33487-X), pp. 216–218 (2002).

Наводи[уреди | уреди извор]

  • Бернард Харисон, Haydn: The "Paris" Symphonies (Cambridge University Press, 1998)
  • Хауард Чендлер Робинс Лендон, The Symphonies of Joseph Haydn (Universal Edition and Rockliff, 1955)
  • Д. П. Шредер, Haydn and the Enlightenment: the late symphonies and their audience (Oxford University Press, 1997)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]