Вселенска клима

Од Википедија — слободната енциклопедија
Реконструкција на соларна активност над 11.400 години.

Вселенската клима е долгорочна варијација во сончевата активност во хелиосферата, вклучувајќи го сончевиот ветер, Меѓупланетарното магнетно поле (ММП) и нивните ефекти во врска со Земјата, вклучувајќи ја магнетосферата на Земјата, јоносферата, горниот дел и пониска атмосфера, климата и други сродни системи. Научното проучување на вселенската клима е интердисциплинарно поле на вселенската физика, сончевата физика, хелиофизиката и геофизиката . Концептуално е поврзана со копнената климатологија, а нејзините ефекти врз атмосферата на Земјата се разгледуваат во науката за климата. [1] [2]

Позадина[уреди | уреди извор]

Вселенската климатологија ја разгледува долгорочната варијабилност на сончевите индекси, вселенскиот зрак, хелиосферските параметри и индуцираната геомагнетни, јоносферски, атмосферски и климатски ефекти. [1]

Покрај сончевите набљудувања во реално време, полето на истражување опфаќа и анализа на историски податоци за вселенска клима. Ова вклучувало анализа и реконструкција што овозможило да се одредат јачината на соларниот ветер и хелиосферското магнетно поле од 1611 година. [2]

Уметничка претстава за климатската опсерваторија во длабоката вселена (DSCOVR)

Важноста на истражувањето на вселенската клима е препознаена, особено, од НАСА која лансирала специјална вселенска мисија <i>Deep Space Climate Observatory</i> (DSCOVR) [3] која има цел следење на вселенската клима. [4] Новите резултати, идеи и откритија во областа на вселенската клима се објавени во фокусираното истражување на рецензијата Journal of Space Weather and Space Climate (JSWSC). [5] Од 2013 година, Европската недела на вселенско време секоја година ги доделувала наградите за истражување и медаллите за вселенско време и вселенска клима. [6] Друга неодамнешна платформа за вселенска опсерваторија е Експериментот за сончево зрачење и клима (SORCE).

Истражувањето на вселенската клима има три главни цели: [1]

  1. подобро да се разбере долгорочната сончева варијабилност, вклучувајќи ги и карактеристиките на оваа варијабилност во сончевиот ветер и во хелиосферското магнетно поле
  2. за подобро разбирање на физичките односи помеѓу Сонцето, хелиосферата и разните сродни прокси (геомагнетни полиња, вселенски зраци итн.)
  3. подобро да се разбере долгорочниот ефект на сончевата варијабилност врз околината на Земјата, вклучувајќи ги различните атмосферски слоеви, и на крајот на глобалната клима на Земјата

Историја[уреди | уреди извор]

Во раните 2000-ти, кога концептот за вселенско време станал вообичаен, мала иницијативна група, предводена од Универзитетот во Оулу во Финска, сфатила дека физичките двигатели на сончевата варијабилност и нејзините копнени ефекти можат подобро да се разберат со поопшт и поширок поглед.. Концептот за вселенска клима бил развиен и се формирала соодветната истражувачка заедница, која во моментов вклучува неколку стотици активни членови ширум светот. Конкретно, биле организирани Меѓународни симпозиуми за вселенска клима (биенале од 2004 година), [7] со првиот инаугуративен симпозиум кој се одржал во Оулу (Финска) во 2004 година, по што следеле оние во Романија (2006), Финска (2009), Индија (2011), Финска (2013), Финска (2016), Канада (2019). [8] [9]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Mursula, K.; Usoskin, I.G.; Maris, G. (January 2007). „Introduction to Space Climate“ (PDF). Advances in Space Research. 40 (7): 885–887. Bibcode:2007AdSpR..40..885M. doi:10.1016/j.asr.2007.07.046. ISSN 0273-1177.
  2. 2,0 2,1 Lockwood, M.; и др. (2017). „Space climate and space weather over the past 400 years: 1. The power input to the magnetosphere“. J. Space Weather Space Climate. 7: A25. arXiv:1708.04904. Bibcode:2017JSWSC...7A..25L. doi:10.1051/swsc/2017019.
  3. „DSCOVR: Deep Space Climate Observatory“. NOAA. Посетено на 29 December 2018.
  4. „Space Climate Observatory Homepage“. SCO. Посетено на 29 December 2018.
  5. „Journal of Space Weather and Space Climate – homepage“. SWSC. Посетено на 29 December 2018.
  6. „European Space Weather Week Medals“. STCE. Посетено на 29 December 2018.
  7. „Space Climate Symposia“. Посетено на 29 December 2018.
  8. Corrado Ruscica (1 August 2014). „40° Cospar Scientific Assembly“. astronomicamens. Посетено на 30 December 2018.
  9. „42nd COSPAR Scientific Assembly: Nanosatellites and Space Climate Observatory share centre stage“. Office for Science & Technology of the Embassy of France in the United States. 16 July 2018. Посетено на 30 December 2018.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]