Арванити

Од Википедија — слободната енциклопедија
Арванити
Αρbε̱ρεσ̈ε̰, Arbëreshë
Αρβανίτες, Arvanítes
Вкупен број
est. 50,000–200,000
Подрачја со значајно население
Атика, Пелопонез, Беотија, Евбеја
Јазици
албански (арванитика), грчки
Вероисповед
Православие
Сродни народи
Албанци, Грци

Арванити (арванитика: Αρbε̱ρεσ̈ε̰; грчки: Αρβανίτες) се билингвално[1] население на Грција со албанско потекло. Традиционално зборувале на арванитика, дијалект на албански јазик, заедно со грчки. Забележано е дека нивните предци започнале да се населуваат во денешна јужна Грција на крајот на 13ти и почетокот на 14ти век. Тие биле доминантно население во делови на Пелопонез, Атика и Беотија до 19ти век.[2] Тие се нарекувале себеси Арванити (на грчки) и Арберор (на нивниот јазик). Арванитите денес се самоидентификуваат како Грци како резултат на процесот на културна асимилација,[3][4][5][6] и не се сметаат себеси за Албанци.[7] Арванитика е во процес на исчезнување поради негова замена со грчкиот и големата внатрешна миграција во градовите и последователното мешање на населението во 20ти век.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. D Tsitsipis, L., 2004. A phenomenological view of language shift. Collegium antropologicum, 28(1), pp.55-62.
  2. Trudgill (2000: 255).
  3. Hall, Jonathan M (1997), Ethnic Identiy in Greek Antiquity, Cambridge University Press, p.29.
  4. Botsi (2003: 90); Lawrence (2007: 22; 156).
  5. GHM (1995).
  6. Hart, Laurie Kain (1999). „Culture, Civilization, and Demarcation at the Northwest Borders of Greece“. American Ethnologist. 26: 196. doi:10.1525/ae.1999.26.1.196.
  7. Trudgill/Tzavaras (1977).