Моли Нилсон
Моли Нилсон (родена на 14 декември 1984 година) [1] е шведска кантавторка и музичар. Таа е сопственик на независна издавачка куќа, Dark Skies Association, основана во 2009 година. Од 2004 година, Нилсон живее во Берлин .[1]
Раниот живот[уреди | уреди извор]
Нилсон пораснала во Стокхолм .[2] Таа ги започнала своите креативни определби со стрипови и пишување. Наскоро почнала да експериментира со тастатурата на пријател и преминала од визуелни медиуми во пишување песни.
Музика[уреди | уреди извор]
Нилсон се преселила во Берлин за да се занимава со музика. Работела во кулоари на берлинскиот ноќен клуб Berghain, додека штедела пари за да пишува песни за време на викендите.[3] Таа го издала својот прв албум во 2008 година насловен „ Овие нешта бараат време“, која го издаде на ЦД-Р со само 500 примероци. Во 2009 година, таа издала уште еден албум кој е самопродуциран, Европа . Нилсон добила поголема видливост во 2011 година кога нејзината песна „Hey Moon“ од „ Овие работи заземаат време“, била обработена од Џон Маус за неговиот албум „ Ние мора да станеме безмилосните цензори на себе“ .[4] По објавувањето на друг албум, Зенит, во 2015 година, Нилсон ја започнала светска турнеја.
Нилсон сама ја продуцира и изведува нејзината музика, иако таа ко-објавува голем дел од нејзината музика на Dark Skies Association и Glasgow's Night School Records.[5] Стилот на Нилсон се одликува со минималистички аранжмани на синтисајзери и ритам на тапани и често се категоризира како темно поп или ло-фај синт-поп.[6][7] Таа ја наведува осаменоста како неопходен и важен дел од нејзиниот креативен процес.[3] За време на настапите во живо, Нилсон често пее преку ЦД со сопственото дело.[3]
Дискографија[уреди | уреди извор]
Албуми[уреди | уреди извор]
- Овие работи бараат време (2008)
- Европа (2009)
- Следете ја светлината (2010)
- Историја (2011)
- Патувањата (2013)
- Соло Параисо (2014)
- Зенит (2015)
- Имагинации (2017) [8]
- 2020 (2018)
- Екстремни (2022)
Синглс[уреди | уреди извор]
- „Грда девојка“ / „Погрешно момче“ (2016)
- „About Somebody“ / „Quit (In Time)“ (2017)
- „Hey Moon“ / „Silver“ (2021 година - реиздание за добротворни цели за Black Lives Matter )
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 Ritchie, Kevin (October 4, 2012). „Press-shy Swedish songwriter opens up“. Архивирано од изворникот на 2017-10-01. Посетено на 2017-12-04.
- ↑ „Molly Nilsson“. Night School Records.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Beaumont-Thomas, Ben (November 5, 2018). „Molly Nilsson: the synthpop star embracing hope and loneliness“. The Guardian. Грешка во наводот: Неважечка ознака
<ref>
; називот „:0“ е зададен повеќепати со различна содржина. - ↑ Sendra, Tim. „Molly Nilsson Artist Biography“. All Music.
- ↑ Mandel, Leah (October 25, 2018). „Molly Nilsson's 'Twenty Twenty' Exposes The Fragments Of Life“. NPR.
- ↑ Kemp, Sophie (September 13, 2018). „Molly Nilsson "Days of Dust"“. Pitchfork.
- ↑ Mallon, Steve. „Molly Nilsson: Planetary Vistas“. Crack Magazine.
- ↑ „Molly Nilsson – "Let's Talk About Privileges"“. Stereogum.com. 3 October 2016. Посетено на 9 January 2018.