Хаплогрупа H10e (mtДНК)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Хаплогрупата H10e — човечка митохондријална ДНК хаплогрупа. Тој е дефиниран со мутација C16221T. Старо е помеѓу 5.700[1] и 7.000 години.[2]

Потекло[уреди | уреди извор]

Според Бехар и сор., жената која ја основала оваа линија се проценува дека живеела помеѓу 2.400 и 7.000 години.[2] Меѓутоа, од неолитскиот погреб во пештерата Бом Санто (во близина на Лисабон/Португалија), знаеме дека H10e постоел веќе во 3735 п.н.е. ± 45 години. Оттука H10e е стар најмалку 5.753 години.[1]

Речиси илјада години подоцна, откритието на H10e беше поврзано со погребување на културата со жици во Еулау. Локалитетот Еулау, Бургенландкрајс, се наоѓа во долината на реката Зале во Германија. Она што е интересно да се забележи во овој контекст, е дека H10e за прв пат е пронајден во пештерата Бом Санто.

Потомци гранки[уреди | уреди извор]

Хаплогрупата H10e моментално има три спуштачки гранки, имено H10e1, H10e2 и H10e3, кои се препознаени од PhyloTree.[3][4] Дополнителните гранки, од H10e4 до H10e9, беа именувани од YFull.[5]

Археолошки запис[уреди | уреди извор]

Хаплогрупата H10e е пронајдена на неолитско место, имено пештерата Бом Санто во близина на Лисабон, Португалија. Ова е најстариот примерок на H10 што некогаш бил пронајден и датирана е околу 3735 п.н.е. (± 45 години). Од 14 анализирани поединци имаше само еден примерок кој припаѓа на хаплогрупата H, имено мажјак-мигрант кој припаѓа на хаплогрупата H10e.[2]

Во 2008 година, митохондријалната ДНК беше извлечена од гробница во Еулау (2.600 п.н.е.), која е поврзана со културата со жици. Хаплогрупата H10e беше пронајдена кај една личност од девет тестирани.[6]

Понатаму, H10e е пронајден во примерок од 10 век од машки поединец закопан на гробиштата Звонимирово во Хрватска.[7]

Постои и силна викиншка компонента со оваа хаплогрупа. Следниве примероци од Скандијавија од ерата на Викинзите се поврзани со H10e:[8]

Археолошки примероци на H10e од Скандинавија од ерата на Викинзите
Земја Старост Регион Пол mtДНК Хаплогрупа
Шведска 900-1050 н.е Готланд Машки H10e
Данска 850-900 н.е Силенд Женски H10e1
Естонија 8 век од нашата ера Сааремаа Машки H10e
Естонија 8 век од нашата ера Сааремаа Машки H10e

H10e е пронајден двапати на средновековниот археолошки локалитет Тууккала во Финска. Локалитетот Тууккала се наоѓа во североисточна Финска и е датиран од 1200 година до 1400 година. Две индивидуи (TU631 и TU645) и двете го делеле истиот H10e-хаплотип.[9]

Мостри на ГенБанк[уреди | уреди извор]

Следниве секвенци кои се информативни за минатите и сегашните дистрибуции на хаплогрупата H10e се меѓу оние кои се дел од јавната база на податоци ГенБанк.

Хаплогрупа ГенБанк ID Земја
H10e HQ662520 Франција
H10e JX153206 Финска
H10e JX153631 Финска
H10e JX171093 Финска
H10e KF161060 Данска
H10e KF161301 Данска
H10e KF162739 Данска
H10e KM576763 Шведска
H10e KY670894 Русија
H10e MF070512 Шведска
H10e MG009577 Англија
H10e MN540515 Античка Финска
H10e MN540519 Античка Финска
H10e MN888511 Германија
H10e MT232751 Англија
H10e OR438625 Полска
H10e1 KF162232 Данска
H10e1 KF162434 Данска
H10e1a OM194244 Казакстан
H10e2 HM101252 Англија
H10e2 KF162694 Данска
H10e2 MG646161 Полска
H10e2 OR438506 Полска
H10e3 MF464490 Русија
H10e3 MZ846245 Шетланд
H10e3 MZ846248 Шетланд
H10e3 MZ846250 Шетланд
H10e3 MZ846346 Шетланд
H10e3 MZ846703 Шетланд
H10e3a KF162333 Данска
H10e3a MZ846610 Шетланд
H10e3a MZ846743 Оркни
H10e3a MZ846755 Оркни
H10e3a MZ846781 Оркни
H10e3a MZ847073 Оркни
H10e3a MZ847222 Оркни
H10e3a MZ847226 Оркни
H10e3a MZ847710 Оркни
H10e3a MZ847741 Оркни
H10e3a MZ847750 Оркни
H10e3a MZ847752 Оркни

Истакнати членови на H10e[уреди | уреди извор]

Пјер Терејл (1473 – 30 април 1524), сењур де Бајар, легендарниот средновековен француски витез „без страв и без прекор“, се смета дека ја носел mtДНК хаплогрупата H10e. Ова е утврдено со ДНК-тестирање и на неговите ексхумирани останки и на ДНК-совпаѓање со живите роднини на мајчина линија.[10]

Маргерит де Бауже, дама де Мирабел (1200–1252), е предок на Пјер Терејл и во моментов најстариот познат член на H10e со непрекинато генеалошко дрво на мајчината линија до сегашноста.[11]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 de Carvalho, António Faustino (2014). Bom Santo cave (Lisbon) and the middle neolithic societies of southern Portugal. Faro: Universidade do Algarve. ISBN 9789899766631. OCLC 946308166.
  2. 2,0 2,1 2,2 „A "Copernican" reassessment of the human mitochondrial DNA tree from its root“. American Journal of Human Genetics. 90 (4): 675–84. April 2012. doi:10.1016/j.ajhg.2012.03.002. PMC 3322232. PMID 22482806.
  3. „PhyloTree.org - mtDNA tree Build 17 (18 Feb 2016): subtree R0“.
  4. Canada, Rebekah (2016-06-06). „H10e“. Haplogroup (англиски). Архивирано од изворникот на 2019-08-03. Посетено на 2018-10-12.
  5. YFull MTree 1.02.21282 (as of 13 January 2024)
  6. „Ancient DNA, Strontium isotopes, and osteological analyses shed light on social and kinship organization of the Later Stone Age“. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (47): 18226–31. November 2008. Bibcode:2008PNAS..10518226H. doi:10.1073/pnas.0807592105. PMC 2587582. PMID 19015520.
  7. „Maternal Genetic Ancestry and Legacy of 10(th) Century AD Hungarians“. Scientific Reports (англиски). 6 (1): 33446. September 2016. Bibcode:2016NatSR...633446C. doi:10.1038/srep33446. PMC 5025779. PMID 27633963.
  8. Willerslev, Eske; Werge, Thomas; Nielsen, Rasmus; Kristiansen, Kristian; Hedeager, Lotte; Sindbæk, Søren; Bill, Jan; Allentoft, Morten; Gilbert, M. Thomas (2019-07-17). „Population genomics of the Viking world“. bioRxiv (англиски). 585 (7825): 390–396. doi:10.1101/703405. PMID 32939067. |hdl-access= бара |hdl= (help)
  9. Översti, Sanni; Majander, Kerttu; Salmela, Elina; Salo, Kati; Arppe, Laura; Belskiy, Stanislav; Etu-Sihvola, Heli; Laakso, Ville; Mikkola, Esa (2019-11-15). „Human mitochondrial DNA lineages in Iron-Age Fennoscandia suggest incipient admixture and eastern introduction of farming-related maternal ancestry“. Scientific Reports (англиски). 9 (1): 16883. Bibcode:2019NatSR...916883O. doi:10.1038/s41598-019-51045-8. ISSN 2045-2322. PMC 6858343. PMID 31729399.
  10. „Chevalier Bayard, une identification ADN et des questions“ [Chevalier Bayard, a DNA identification and questions]. FIGARO (француски). 2017-03-02. Посетено на 2018-10-12.
  11. „Bayard, le chevalier sans peur et sans reproche is Marguerite de Baugé, dame de Mirabel's 8th great grandson!“. geni_family_tree (англиски). Посетено на 2018-10-13.