Остролисна шпаргла
Остролисна шпаргла | |
---|---|
Plant and berries of Asparagus acutifolius | |
Научна класификација [ у ] | |
Непознат таксон (попр): | Asparagus |
Вид: | Остролисна шпаргла |
Научен назив | |
Asparagus acutifolius L. | |
Синоними | |
|
Asparagus acutifolius | |
---|---|
Plant and berries of Asparagus acutifolius | |
Класификација | |
Царство: | Растенија |
Клад: | Tracheophytes |
Клад: | Angiosperms |
Клад: | Monocots |
Клад: | Шпаргловидни |
Семејство: | Шпаргли |
Подсемејство: | Asparagoideae |
Род: | Asparagus |
Вид: | A. acutifolius
|
Биономен назив | |
Asparagus acutifolius | |
Синоними | |
|
Остролисна шпаргла науч. Asparagus acutifolius — зимзелено повеќегодишно растение кое припаѓа на родот шпаргла. Биномниот назив, acutifolius , што значи „трнливи лисја“, потекнува од латинскиот acutus (зашилен, акутен) и -folius (-лист), а се однесува на карактеристичниот облик на листовите, доста честа одлика кај типичните растенија на Медитеранот.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Asparagus acutifolius достигнува во просек 30-70 см висина. Стеблата имаат многу разгрането пердувести зеленило. „Лисјата“ се всушност модифицирани стебла како игла. Цветовите се во форма на ѕвонче и во мали кластери, зеленикаво-бели до жолтеникави, 4,5-5,5 мм долги. Цветовите се двемни (на секое растение се само машки или женски). Во некои средоземни региони цветањето се јавува кон крајот на летото од август до септември, често по силни бури. Во овој случај малите зелени бобинки, од 5-6 мм во пречник, се целосно зрели во зима.
Галерија[уреди | уреди извор]
Распространетост[уреди | уреди извор]
Овој вид е присутен низ Средоземјето.
Живеалиште[уреди | уреди извор]
Овие растенија растат во близина на шуми и на необработени места, на сува и сончева почва. Може да се најдат на надморска височина од 0-1,300 м надморска височина.
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ Eggli, Urs; Newton, Leonard E. (2004). Etymological Dictionary of Succulent Plant Names. Berlin, Heidelberg: Springer. стр. 2. ISBN 978-3-540-00489-9. Посетено на 19 November 2018.
- Pignatti S. - Flora d'Italia – Edagricole – 1982 Vol. III. стр. 398