Канабис во Грузија (земја)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Канабисот во Грузија е легален во однос на неговото поседување и консумирање поради пресудата на Уставниот суд на Грузија од 30 јули 2018 година. Ова ја прави Грузија една од првите земји во светот што го легализирала канабисот и за рекреативна и за медицинска употреба, и единствената поранешна комунистичка држава во светот што го направила тоа.

Големото одгледување и продажба на канабис останува нелегално, иако има активни дискусии во политичките кругови во Грузија за комерцијализација на марихуаната.[1] Во политичката арена, Гирчи и неговиот водач Зураб Јапариџе се појавиле како еден од најсилните поддржувачи на полибералните политики за канабис, иако овој став до одреден степен бил прифатен и од другите политички сили.

Одгледување[уреди | уреди извор]

Грузија илегално одгледува некои мали количини канабис, главно за локална потрошувачка.[2] Од 2005 година, Грузија служела и како транзитна рута за дрога што доаѓа од Средна Азија, која се упати кон Русија и Европа.[3]

Спроведување[уреди | уреди извор]

Пред Грузија да го легализира канабисот, имало строга политика против дрога, според која прекршителите можеа да бидат затворени до 14 години. Групата за застапување Движење на бел шум наведува дека над 100 луѓе дневно се тестираат за дрога од грузиската полиција. По зајакнувањето на законите за дрога во 2006 година, Грузија собрала 11,3 милиони долари казни поврзани со дрога во првата година.[4]

Реформи[уреди | уреди извор]

Почнувајќи од 2013 година имало повици од различни групи за застапување и опозициски политичари за декриминализирање на канабисот, но владата остана против.[5] Во октомври 2015 година, Уставниот суд на Грузија пресуди дека нормата на Уставот на земјата за затворање за лична употреба на канабис е „престрога“ и дека треба да се релаксира. Во декември 2016 година, Судот дополнително прогласил дека затворот за употреба на мали количини канабис, како и негово купување, задржување и производство за лична употреба, е неуставно.[6] Во 2013 година, Уругвај станала првата земја во светот што одлучи да ја легализира и регулира фабриката за рекреативна употреба. Одгледувањето, купувањето и продавањето се исто така легални, иако тесно регулирани од владата на јужноамериканската нација. Во јуни, Парламентот на Канада донесе закон со кој ќе се легализира рекреативната марихуана до октомври, овозможувајќи и регулирање на одгледувањето и продажбата. Многу други земји почнаа да го декриминализираат канабисот и за лична употреба.

На 30 јули 2018 година, Уставниот суд на Грузија пресуди дека „консумацијата на марихуана е дејство заштитено со правото на слободна личност“ и дека „[Марихуаната] може само да му наштети на здравјето на корисникот, правејќи го тој/нејзиниот корисник одговорен за исходот . Одговорноста за ваквите дејствија не предизвикувала опасни последици за јавноста.“ [7][8] Одлуката ја легална употребата и поседувањето на канабис во Грузија, но ги задржа казните за одгледување и продажба на дрогата. Дејствата кои исто така остануваат незаконски вклучуваат јавна потрошувачка и употреба во присуство на деца.[9]

Протести[уреди | уреди извор]

Во мај-јуни 2015 година, Крај на нарко војната [10] и Движењето 2-ри јуни организирале протести во корист на декриминализацијата.[11][12]

Во декември 2016 година , Движењето Бела бучава одржале протест пред зградата на Парламентот повикувајќи на декриминализација на дрогата, вклучително и канабисот.[13]

На новогодишната ноќ на 2016 година, активистите на партијата Гирчи засадиле растенија канабис во 84 саксии во седиштето на партијата во Тбилиси, пркосејќи на грузиската политика за дрога.[4] Пристигнале грузиски полицајци кои ги конфискувале растенијата, но не обвиниле сопартијци за никакво кривично дело.[14]

На 20 октомври 2018 година, активисти на партијата Гирчи го одржаа фестивалот за легализација на канабисот во центарот на Тбилиси, протестирајќи против новата цел на Парламентот да усвои предлог-закон за ограничување на потрошувачката на канабис.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. "Georgia Could Become the First Country to Export Legal Marijuana", Entrepreneur, 2018
  2. International Monetary Fund. Legal Dept. (4 January 2013). Georgia: Detailed Assessment Report on Anti-Money Laundering and Combating the Financing of Terrorism. International Monetary Fund. стр. 24–. ISBN 978-1-4755-5293-5.
  3. Guy Arnold (29 March 2005). International Drugs Trade. Routledge. стр. 174–. ISBN 1-135-45516-3.
  4. 4,0 4,1 „Green Defiance Challenges Law, Power in Georgia“. Voanews.com. 2017-01-02. Посетено на 2017-01-16.
  5. „PM Strongly Against of Marijuana Decriminalization“. Civil Georgia. 4 June 2015. Посетено на 25 December 2016.
  6. „Norms envisaging imprisonment for marijuana use now null and void in Georgia“. Agenda.ge. 24 December 2016. Архивирано од изворникот на 2018-07-30. Посетено на 25 December 2016.
  7. Roberts, Chris (30 July 2018). „Georgia's High Court Removes Marijuana Possession Penalties“. Marijuana Moment. Посетено на 9 August 2018.
  8. „Georgian Court Abolishes Fines For Marijuana Consumption“. Radio Free Europe/Radio Liberty. 30 July 2018. Посетено на 9 August 2018.
  9. Wayne, Shawn (30 July 2018). „Smoking Marijuana Legalized in Georgia“. Georgia Today. Архивирано од изворникот на 2018-08-08. Посетено на 9 August 2018.
  10. https://www.endthedrugwar.org/
  11. Archived at Ghostarchive and the „არ დაიჭირო!: რუსთავი 2-ის სიუჟეტი მარიხუანას დეკრიმინალიზაციის შესახებ“. YouTube. Архивирано од изворникот на 2019-08-02. Посетено на 2023-04-10.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link): „არ დაიჭირო!: რუსთავი 2-ის სიუჟეტი მარიხუანას დეკრიმინალიზაციის შესახებ“. YouTube.
  12. „2 ივნისი - YouTube“. YouTube.
  13. „Fighting back against Georgia's war on drugs“. openDemocracy. 2016-12-15. Архивирано од изворникот на 2017-01-13. Посетено на 2017-01-14.
  14. George Nelson in Tblisi (24 January 2017). „Georgia eases draconian law on cannabis use | World news“. The Guardian. Посетено на 2017-03-05.

Понатамошно читање[уреди | уреди извор]