Ромите во книжевноста

Од Википедија — слободната енциклопедија
Гатачка Циган од Тарас Шевченко .

Многу измислени прикази на Ромите во литературата и уметноста претставуваат романтизирани наративи за нивната мистична моќ на раскажување на среќата, и нивниот раздразлив или страствен темперамент поврзан со нескротлива љубов кон слободата и навика за криминал. Критичарите за тоа како Ромите биле прикажани во популарната култура укажуваат на сличности со портретирањето на еврејскиот народ, при што двете групи негативно се стереотипизирани како скитници, ширење болести, киднапирање деца и кршење и убивање на други. [1]

Ромите во викторијанската и модерната британска литература беа прикажани како со „злобни окултни и криминални тенденции“ [2] и како поврзани со „крадство и лукавство“, [3] и во англиската ренесанса и барокниот театар како инкорпорирани „елементи на чуден шарм и елементи кои ги покажуваат како најниски општествени отпадници“, поврзани со „магија и привлечност“ и „жонглирање и пријатност“. [4] Во операта, литературата и музиката, жените Ромки се прикажани како провокативни, сексуално достапни, раскошни, егзотични и мистериозни. [5] Холивудските и европските филмови, како и популарната музика и другите форми на поп културата, промовираат слични стереотипи. [6] [7] [8] [9]

Позначајни претстави на Ромите се појавуваат во класиците како Кармен од Проспер Мериме и адаптирани од Жорж Бизе, Грбабот на Нотр Дам на Виктор Иго и Ла Гитанила од Мигел де Сервантес . Ромите, исто така во Советскиот Сојуз, класичен пример е Табор ukhodit против Небо од 1975 година. Пореален приказ на современиот Ром на Балканот, во кој се претставени ромски лаици кои зборуваат на нивните родни дијалекти, иако сè уште си играат со воспоставените клишеа за ромската склоност и кон магија и кон криминал, беше претставен од Емир Кустурица во неговото време на циганите (1988 г. ) и Црна мачка, бела мачка (1998). Друг реалистичен приказ на Ромите во Југославија е Јас дури и сретнав среќни цигани (1967).

  • 1596: Сон на летната ноќ од Вилијам Шекспир – кој ги вклучува редовите „Ја гледа убавината на Хелен во веѓите на Египет“ („Египетскиот“ се користел за да се однесува на Ромите од Англија). Еве, Тезеј замислува дека лицето на љубовник може да направи циганката со темна кожа да изгледа како Елена од Троја, голема убавица. [10] [11]
  • 1600: Како ви се допаѓа, пасторална комедија од Шекспир – Тој го користи зборот „дукдам“ (Чин II, с. 5), веројатно за расипување или погрешно слушање на стариот англо-ромски збор dukka me или (јас претскажувам или кажувам среќа ). [12] [13]
  • 1603: Отело од Шекспир – шамивчето на Дездемона подарок за мајката на Отело е подарок од „египетски шармер“ кој речиси може да ги чита мислите на луѓето. [14]
  • 1611: Бурата од Шекспир – Калибан, единствениот човечки жител на митскиот остров, се смета дека е именуван по зборот Калибан што значи „црн“ или „со црнило“ на англо-ромски. [15] Како што првите ромски имигранти пристигнале во Англија еден век пред Шекспир да ја напише Бурата, се смета дека тој можеби бил под влијание на нивниот егзотичен изглед. [13] [14]
  • 1613: Романот на Мигел де СервантесЛа Гитанила“.
  • 1631: Драмата на Бен Џонсон Вартоломеј Фер . Комедија сместена на саемот Вартоломеј во Лондон каде бенд од Роми забавува толпа.
  • 18 век: Скитничката муза на Вилијам Вордсворт . Една млада бездомничка е пречекана од група Цигани кои ја земаат и и нудат добротворни цели и дружење.
  • 1722: Мол Фландрија на Даниел Дефо . Најраното сеќавање на Мол е талкањето „меѓу група луѓе што ги нарекуваат Цигани или Египќани“ во Англија.
  1. Mayall, David (2009). Gypsy Identities 1500-2000: From Egipcyans and Moon-men to the Ethnic Romany. Routledge. стр. 266. ISBN 978-0415566377.
  2. Bardi, Abigail R. (2007). The Gypsy as Trope in Victorian and Modern British Literature. стр. 65. ISBN 978-0549452898.
  3. MacKay, Marina, уред. (2009). The Cambridge companion to the literature of World War II. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 35. ISBN 978-0521887557.
  4. (eds), Paola Pugliatti & Alessandro Serpieri (2008). English Renaissance scenes: from canon to margins (1. Aufl.. изд.). Bern: Peter Lang. стр. 293–295. ISBN 978-3039110797.CS1-одржување: излишен текст: список на автори (link)
  5. Reed, Toni (1999). Button, Marilyn Demarest (уред.). The foreign woman in British literature: exotics, aliens, and outsiders (1. publ.. изд.). Westport, Conn.: Greenwood Press. стр. 152–155. ISBN 978-0313309281.
  6. Segal, [edited by] Vasiliie Demos, Marcia Texler (1994). Ethnic women: a multiple status reality. Dix Hills, N.Y.: General Hall. стр. 52. ISBN 978-1882289233.CS1-одржување: излишен текст: список на автори (link)
  7. Smith, Paul Julian (2000). The moderns: time, space, and subjectivity in contemporary Spanish culture (1. publ.. изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 181. ISBN 978-0198160007.
  8. Malvinni, David (2004). The Gypsy caravan: from real Roma to imaginary Gypsies in Western music and film. New York, N.Y.: Routledge. ISBN 978-0415969994.
  9. Brunvand, edited by Jan Harold (1998). American folklore: an encyclopedia. New York: Routledge. стр. 743. ISBN 978-0815333500.CS1-одржување: излишен текст: список на автори (link)
  10. The tragedy of Romeo and Juliet by William Shakespeare, Joseph Allen Bryant
  11. When Romeo Met Juliet by Leslie Dunkling
  12. As You Like It by William Shakespeare Editorial Review - School Library Journal vol. 55 iss. 3 p. 171 (c) 3 January 2009
  13. 13,0 13,1 E. K. Chambers. William Shakespeare: A Study of Facts and Problems, 2 vols., (Vol. 1, Oxford: Clarendon Press, 1930)
  14. 14,0 14,1 Shakespeare's Caliban: a cultural history by Alden T. Vaughan, Virginia Mason Vaughan 1993 Cambridge University Press
  15. Albert Kluyber, "Kalis and Calibon", trans. A. E. H. Swain. Englische Studien XXI (1895): 326-28; John Holland A Hystorical Survey of The Gypsies (London printed for the author 1816) p. 148; B.C. Smart and H. T. Crofton, eds., The Dialect of The English Gypsies 2nd ed., London 1875. p. 92.