Палмирска азбука
Палмирска азбука | |
---|---|
Палмиска натписна плочка во Музејот Лувр | |
Тип | |
Период | 100 п.н.е. до 300 н.е. |
Правец на пишување | од десно кон лево |
Јазици | Палмирско арамејски |
Сродни писма | |
Матични системи | Прасинаитска азбука
|
Сродни системи | Амонитска азбука Брамово писмо [a] Едеска азбука[1] Елимајска азбука[1] Хатранска азбука[1] Хебрејска азбука Мандајска азбука[1] Набатејска азбука[1] Пахалавски писма Натписен партиски јазик |
ISO 15924 | |
ISO 15924 | Palm, 126 , Palmyrene |
Уникод | |
U+10860–U+1087F Final Accepted Script Proposal | |
[a] Семитското потекло на брамовите писма не е еднострано согласено. |
Палмирската азбука била историска семитска азбука што се користела за пишување на палмирски арамејски јазик. Се користела помеѓу 100 пр.н.е. и 300 година н.е. во Палмира во сириската пустина. Најстариот преживеан палмирски натпис е датиран во 44 г.п.н.е.[2] Последниот преживеан натпис датира од 274 година н.е., две години откако била отпуштена Палмира од римскиот цар Аврелијан, со што се ставило крај на Палмирската Империја. Употребата на палмирскиот јазик и писмо опаднало, заменето со грчко и латинско писмо.
Палмирската азбука била изведена од курзивни верзии на арамејската азбука и споделува многу од нејзините одлики:[3][4]
- Претставени дваесет и две букви само со согласки
- Напишано хоризонтално од десно кон лево
- Броеви напишани десно-лево со употреба на недецимален систем
Вообичаено писмото било пишувано без празни места или интерпункциски помеѓу зборовите и речениците (scriptio contunua стил).
Развиени биле две облика на палмирската азбука: Заоблениот, курзивен облик добиена од арамејската азбука и подоцна декоратив, монументален облик развиен од палмирскиот курзив.[2] И курзивните и монументалните облици најчесто користат правописни лигатури.[4]
Знаци[уреди | уреди извор]
Броеви[уреди | уреди извор]
Палмирската азбука користела недецимален систем кој собирал броеви користејќи комбинации на нивните симболи за 1, 2, 3, 4, 5, 10 и 20.[4] Сличен е на системот што се користи за арамејскиот, кој склопувал броеви користејќи ги нивните симболи за 1, 2, 3, 10, 20, 100, 1000 и 10000.[5]
Букви[уреди | уреди извор]
Постојат некои стилови во кои 'р'-буквата (реш) е иста како и 'д'-буквата (далеш) со точка на врвот, но постојат стилови во кои двете букви се визуелно различни. Лигацијата, после б, х, м, н и ку пред некои други согласки била вообичаена во некои натписи, но не била задолжителна. Исто така, постојат два флеурони (лево и десностран) кои имаат тенденција да се појавуваат близу до броеви.
Дешифрирање[уреди | уреди извор]
Примери за палмирски натписи биле печатени уште во 1616 година, но точни копии на двојазични натписи на палмирски/грчки биле достапни дури во 1753 година.[6] Палмирската азбука била дешифрирана во 1754 година, буквално преку ноќ, од страна на Абе Жан Жак Бартелеми, користејќи ги овие нови, точни копии на двојазични натписи.
Уникод[уреди | уреди извор]
Палмирската азбука била додадена на Уникод Стандард во јуни 2014 година со објавување на верзијата 7.0.
Уникод-блокот за палмирската азбука е U+10860–U+1087F.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Погребна плоча со натпис на палмирски (Музеј Лувр)
-
Релјеф со палмирски и грчки двојазичен натпис (Музеј Лувр)
-
Столб во Палмира со палмирски и грчки двојазичен натпис во чест на Јулиј Аврелиј Зенобиј
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Daniels, Peter T.; Bright, William, уред. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press, Inc. стр. 89. ISBN 978-0195079937.
- ↑ 2,0 2,1 „Palmyrenian alphabet“. Encyclopædia Britannica.
- ↑ Daniels, Peter T.; Bright, William, уред. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press, Inc. ISBN 978-0195079937.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Everson, Michael (17 август 2010). „N3867R2: Proposal for encoding the Palmyrene script in the SMP of the UCS“ (PDF). Посетено на 28 јануари 2021.
- ↑ Everson, Michael (25 август 2007). „N3339: Proposal for encoding the Imperial Aramaic script in the SMP of the UCS“ (PDF). Посетено на 28 јануари 2021.
- ↑ David, Madeleine-V. (1961). En marge du mémoire de l'abbé Barthélemy sur les inscriptions phéniciennes (1758). стр. 41.