Арамејска азбука
|
|
Оваа статија не наведува никакви извори. (октомври 2009) Ве молиме помогнете со тоа што ќе додадете наводи до веродостојни извори. Непроверливата содржина може да биде изменета или отстранета. |
| Арамејска азбука | |
| Тип | Абџад |
|---|---|
| Јазици | арамејски, хебрејски, сириски, мандајски |
| Временски период | 800 п.н.е. до 600 г. |
| Матични писма | Прото-кананитска азбука → Феникиска азбука → арамејска азбука |
| Изведени писма | хебрејска набатаеанска сириска палмиренско мандајско брахмиско пахлави согдинска гандхариско грузиска |
| Напомена: Оваа страница може да содржи фонетски знаци по МФА во Уникод. | |
|
|||||||||||||||||||||||
Арамејската азбука често се нарекува и како абџад, односно согласна азбука која се користела за пишување на арамејски јазик. Таа настанала од феникиската азбука и се одделила потполно од 8 век п.н.е. Како и останатите абџадски азбуки, сите букви се согласки од кои некои означуваат долги самогласки.
Арамејската азбука е историски значајна бидејќи сите денешни блискоисточни писма се наследници од ова писмо, како и некои алтајски јазици во Централна и Источна Азија. Тоа е поради широката зборуваност на јазикот како лингва франка и како официјален јазик на нео-асирската, вавилонската и персиската империја. Светите книги на јудаизмот и исламот, како и некои христијански и будистички текстови биле напишани на писма што биле поврзани со арамејското писмо.
Содржина |
[уреди] Историја
Најраните натписи на арамејски јазик биле со феникиска азбука. Подоцна таа варијанта на писмо прераснала во посебно писмо приложено подолу. Постепено арамејскиот станал лингва франка на Средниот Исток и ги заменил постоечките јазици во империите во тој регион. Постепено и хебрејскиот јазик го прифатил ова писмо, а пред тоа тој јазик користел азбука слична на феникиската.
[уреди] Азбука
| Име на буква | Форма на буква | Еквивалент на хебрејски | Еквивалент на сириски | Звучна вредност |
|---|---|---|---|---|
| Ālaph | א | ܐ | /ʔ/; /aː/, /eː/ | |
| Bēth | ב | ܒ | /b/, /v/ | |
| Gāmal | ג | ܓ | /ɡ/, /ɣ/ | |
| Dālath | ד | ܕ | /d/, /ð/ | |
| Hē | ה | ܗ | /h/ | |
| Waw | ו | ܘ | /w/; /oː/, /uː/ | |
| Zain | ז | ܙ | /z/ | |
| Ḥēth | ח | ܚ | /ħ/ | |
| Ṭēth | ט | ܛ | /tˁ/ | |
| Yudh | י | ܝ | /j/; /iː/, /eː/ | |
| Kāph | כ ך | ܟܟ | /k/, /x/ | |
| Lāmadh | ל | ܠ | /l/ | |
| Mim | מ ם | ܡܡ | /m/ | |
| Nun | נ ן | ܢܢ ܢ | /n/ | |
| Semkath | ס | ܣ | /s/ | |
| ‘Ē | ע | ܥ | /ʕ/ | |
| Pē | פ ף | ܦ | /p/, /f/ | |
| Ṣādhē | צ ץ | ܨ | /sˤ/ | |
| Коп | ק | ܩ | /q/ | |
| Rēsh | ר | ܪ | /r/ | |
| Shin | ש | ܫ | /ʃ/ | |
| Tau | ת | ܬ | /t/, /θ/ |
[уреди] Наводи
- Daniels, Peter T., et al. eds. The World's Writing Systems Oxford. (1996)
- Coulmas, Florian. The Writing Systems of the World Blackwell Publishers Ltd, Oxford. (1989)
