Виндониј Анатолиј

Од Википедија — слободната енциклопедија

Виндониј Анатолиј Беритиј[б 1] (грчки: Ανατόλιος ό Βηρύτιος) ― римски автор од 4 век, роден на денешната територија на Либан. Можеби е идентичен со преторијанскиот префект на Илирик спомнат од Амијан Маркелин.

Тој бил автор на „збирка на земјоделски практики“ заснована на бројни претходни автори, вклучувајќи ги Јулиј Африкан, псевдо-Демокрит, псевдо-Апулеј, Квинктилиите, Флорентин и Тарентин. Освен неколку фрагменти, делото на Виндониј е изгубено. Доказите за неговата содржина вклучуваат:

  • Тоа бил главниот извор на делото од 6 век на Касијан Бас, Проповедник на селска тема (Eclogae de re rustica), кое исто така е изгубено, но е ставено како извадок во Геопоника, преживеан текст од 10 век.
  • Фотиј вклучил известување за делото на Виндониј во неговата Библиотека (кодекс 163).
  • Во 6 или 7 век бил направен превод на сириски јазик, а во 9 и 10 век биле направени арапски и ерменски преводи.
  • Една страница од изворното дело преживеало во Националната библиотека на Франција MS BNGr. 2313 f. 49v.

Забелешки[уреди | уреди извор]

  1. Неговото име на латински е исто така пишувано Vindanius (Винданиј) или Vindanionius (Винданиониј). Berytiu (Беритиј) значи „од Бејрут“.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • H. Beckh, „De Geoponicorum codicibus manuscriptis“ во Acta seminarii philologici Erlangensis vol. 4 (1886) стр. 268-70.
  • E. Fehrle, Richtlinien zur Textgestaltung der griechischen Geoponica . Хајделберг 1920 година.
  • John AC Greppin, „The Armenians and the Greek Geoponica“ во Византија кн. 57 (1987) стр. 46–55.
  • JF Habbi, „Testi geoponici classici in siriaco e in arabo“ во Autori classici in lingue del vicino e medio oriente ed. G. Fiaccadori (Рим, 1990) стр. 77–92.
  • А. Пол де Лагард, Геопоникон во проповедање на сириакум версорум quae supersunt . Лајпциг: Тебнер, 1860 година.
  • E. Oder, „Beiträge zur Geschichte der Landwirthschaft bei den Griechen“ во Rheinisches Museum vol. 45 (1890) стр. 58–98, 202-22, кн. 48 (1893) стр. 1–40.
  • Р.Х. Роџерс, „Hail, Frost, and Pests in the Vineyard: Anatolius of Berytus as a Source for the Nabataean Agriculture“ во Journal of the American Oriental Societies том. 100 (1980) стр. 1–11.
  • Џ.Л. Тил The Byzantine agricultural tradition во Dumbarton Oaks papers том 25 (1971) стр. 35–59.
  • Max Wellmann: Anatolius 14.(на германски) во: Вистинска енциклопедија на класичната античка наука (Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft). Vol. I,2, Штутгарт 1894, col. 2073.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]