Разговор со корисник:Andon~mkwiki

VOVED: Transformatorot prestavuva stati~ka elektromagnetna naprava ~ija osnovna cel e preobrazuvawe (transformacija) na naizmeni~nata struja pod eden napon vo naizmeni~na struja pod drug napon so neizmeneta frekfencija. Najrasprostraneti se t.n. energetski transformatori koi slu`at za prenos i rapredelba na elektri~nata energija. Pri prenos i raspredelba na el. energija od elektranite do centrite za potro[uva~ka.Ako pri ista moknost so pomo[ natransformatorot go zgolemime naponot nekolku pati, strujata isto tolku pati ke se namali, pa za prenosot mo`e da se upotrebat prenosni vodovi so pomali preseci. Ova ja namluva potro[uva~kata na metal za dalnovodite i distributivnite mre`i, kako i zagubite na moknost vo niv. Princip na rabota na transformatorite: Transformatorot e sostaven od magnetno kolo i dve vo op[t slu~aj nekolku namotki. Elektromagnetnata [ema na transformatorot za negoviot princip na rabota:

Primarnata namotka (Np) ja priklu~uvame na generator za naizmeni~na struja ili na napojnata mre`a na kraevite na sekundarot (Ns) se priklu~eni na el. priemnik. Koga na kraevite od primarnata namotka ke priklu~ime naizmeni~en primaren napon U’ vo nea ke prote~e naizmeni~na struja pod ~ie vlijanie vo manetnoto kolo na transformatorot ke se pojavi magneten fluks F. Ovoj promenliv magneten fluks spored zakonot za el. magnetna indukcija ke inducira vo sekundarot el. motorna sila (skrateno EMS) E“. Ako na kraevite na od sekundarnata namotka priklu~ime priemnik na el. energija Zp. Vo koloto na ovaa namotka pod dejstvo na induciranata EMS E“ ke prote~e naizmeni~na struja “, a na kraevite ke vladee napon U“.Vo zavisnost od brojot na navivki ke se iducira struja koja ke bide pomala a ke ima povisok napon ili obratno. Bidejki transformatorot raboti so golem stepen na iskoristuvawe (pomegu0.96 i 0.99) mo`e da napi[eme deka moknosta na primarot ( ’) i sekundarot ( “) se pribli`no ednakvi: U’I’cos ’ U“I“cos “. Koeficientite na moknosta od primarot i sekundarot se pribli`no ednakvi (cos ’ cos “) i se razlikuvaat samo pri mali optovaruvawa, taka [to mo`eme da ka`eme deka prividnite moknosti na primarot isekundarot se pribli`no ednakvi: U’I’ U“I“. Mo`eme da ka`eme deka odnosot na struite e obratnoproporcionalen so odnosot na naponite:

 .

So drugi zborovi sekundarniot napon e ponizok od primarniot tolku kolku e sekundarnata struja pogolema od primarnata i obratno. So toa iznesen osnovniot fakt za odnesuvawe na transformatorot.

Materijali koi se primenuvaat za izrabotka na transformatorot: Materijalite koi se primenuvaat za izrabotka na transformatorite se delat na konstruktivni, aktivni i elektroizolacioni. Vo aktivni spagaat provodnite i feromagnetni materijali. 1.Konstruktivnite materijali se koristat za izrabotka na tie delovi od transformatorot koi glavno slu`at za prenos i priem na mehani~kite dejstva. Za ovaa cel naj~esto se upotrebuva ~elik, lieno `elezo, oboeni metali i nivni leguri, razni vidovi plasti~ni masi i dr 2.Aktivni materijali: Provodni materijali koi se koristat za izrabotka na namotkite na transformatorot. Kako provoden materijal naj~esto se koristi bakar ili aluminium. Od elektrotehni~kiot bakar glavno se upotrebuvaat provodnici so kru`en i pravoagolen presek izoliran so lak, kako i neizolirani lenti i pra~ki koi se izoliraat pri izrabotka na namotkite. Dobrata el. provodnost na aluminiumot obezbeduva [iroka primena za izrabotka na namotki vo el. ma[ini. Feromagnetni materijali se upotrebuvaat za izrabotka na magnetnite kola na transformatorot. Za izrabotka na magnetnoto kolo kaj transformatorite se upotrebuvaat specijalni transformatorski limovi koi se izrabotuvaat so valawe na ~elikot koj sodr`i 4% silicium. Dodatokot na silicium ja zgolemuva specifi~nata el. otpornost na ~elikot so [to se namaluvaat zagubite poradi viorni strui i poradi histerezis. ^elikot se vala vo ladna ili usvitena sostojba. Debelinata na limovite e obi~no 0,35 (mm) za transformatori koi se nameneti za rabota pri frekfencija od 50( ).Dodeka kaj povisokite frekfencii na pr. 300-400 ( ) i povisoki so cel so cel da se namalat zagubite se koristat limovi so debelina 0,20mm i 0,10mm. Zaradi namaluvawe na zagubite poradi viorni strui vo transformatorite dinamo-limovite se izoliraat od dvete strani so oksiden sloj so debelina od 3,5 m ili lak so debelina 15-20 m. Izoliraweto so oksidacija se vr[i so `arewe na ise~enite limovi, taka [to po povr[inite od lim se sozdava sloj koj se koristi kako izolacija.Oksidniot sloj e mnogu krt i toa dokolku povr[inata na limot e pogolema. Izoliraweto so lak e sovremen na~in na izolirawe na limovite. Ise~enite limovi so ~et~iwa se prema~kuvaat so izolacionen lak. Postojat i specijalni ma[ini koi vrz limovite nanesuvaat tenok sloj na lak so sovr[eno ramna debelina od 4-10 m , vo zavisnost od viskoznosta na lakot . Posle prema~kuvaweto se nosat vo pe~ki i se zagrevaat na temperatura od 250 c vo prisustvo na vozduh. Vo su[ilnicite lakot omeknuva a po izleguvaweto se stvrdnuva. Denes poveke se upotrebuva izolirawe so lak bidejki e poekonomi~no i pokvalitetno. 3.Elektroizolacioni materijali ili dielectrici , i toa cvrsti te~ni i gasoviti se koristat za izolirawe na transformatorot poto~no na negovite delovi koi se naogaat na razli~ni potencijali. Glavni barawa vo odnos na elektroizolacionite materijali se: soodvetna termi~ka postojanost, golema mehani~ka i elektri~na cvrstina i [to pomala debelina. Traeweto na transformatorite glavno zavisi od traeweto na izolacijata i vo normalni uslovi iznesuva 15-20 godini. Elektroizolacionite materijali se podeleni vo sedum klasi (Y,A,E,B,F,H,C).Klasite na izolacija se razlikuvaat po dozvolenata temperatura na izolacijata pri nominalen re`im na rabota .Izolacioni materijali od klasite “A” kaj maslenite transformatori. Kaj transformatorite koi se upotrebuvaat vo metalurgijata se koristat izolatori od klasata “H”, a B,F kaj transformatorite so vozdu[np ladewe. Vekot na traewe na izolatorot zavisi od temperaturata na koj e podlo`en.Te~nite dielektrici vo oblik na specijalni vidovi na mineralni masla se ypotebuvaat kaj transformatorite. Konstruktivni elementi na transformatorot: 1.JADRO I NEGOVA IZVEDBA:

Vo stolbnite transformatori namotkite deneska skoro bez isklu~ok se bez kru`en oblik , pa se nastojuva limovite [to podobro da go ispolnat krugot opi[an okolu jadroto . Polne`ot  na krugot za da bide potrebno e da se upotrebi  golem broj razli~ni  [irini  limovi  i  toa  ponekoga[  se  pravi  vo  transformatori  so  golema  mok. Za  malite  transformatori  se  zadovoluva  so dve  [irini na  limovite, a  za  pogolemite jadra so  tri  i  poveke . Poradi  podobro ladewe  na  jadrata  i  jaremite  na  stolbnite  transformatori  ~esto  se  izveduvaat  i  promai[ta. Za  da  se  obezbedi  slobodno  struewe  na  razladniot  fluid  niz  promai[tata. Za  da  se  obezbedi  slobodno  struwe  na  razladniot  fluid  niz, promai[tata  potrebno  e  ovie  da  bidat  dovolno  [iroki  (6-10 mm  za maslo, 15 mm za  vozduh). Promai[tata  ma`at  da   bidat  nadol`ni  t.e.  vo  ramnina  na                  limovite  i   popre~ni, normalni  na  ramninata  na  limovite.
 

-Prikaz na jadro na stolbni transformatori Vo oklopnite transformatori so jadra od pravoagolen presek i namotkite imaat pravoagolen oblik. Odnosot na [irinata na limovite sprema debelinata na negovata naslaga e obi~no 1:2 do 1:3. -Vo oklopnite transformatori so kru`ni namotki oklopeni so niza delumni magnetni kola od pravoagolen presek centralniot prostor ne e dobro iskoristen pa dol`inata na namotaite e pogolema otkolku [to bi mo`ela da bide. Vo posledno vreme se gradat oklopni transformatori vo koi centralniot prostor e ispolnet so radijalni naslagi od limovi. Iako ova konstrukcija e poskapa i poslo`ena taa ~esto se nametnuva kaj transformatorite so golema moknost. Bidejki ovozmo`uva namalena vkupna viso~ina na magnetnoto kolo i namaluvawe na srednata dol`ina na namotaite.

-Prikaz na jadro na oklopen transformator 2.OBLICI NA NAMOTKITE: Namotkite na primarot i na sekundarot se stavaat okolu jadroto , taka [to obata se opfakaat so magnetnoto vlijanie koe ke se javi vo jadroto. Bidejki sekoja namotka mo`e da bide primar ili sekundar, gi razlikuvame u[te i spored visinata na naponot : ednata ja vikame namotka za visok napon , a drugata namotka za nizok namotka na nizok napon. -Spored zaemnata polo`ba namotkite mo`at da bidat : koncentri~ni i naporedni. Velime deka namotkite se koncentri~ni ako primarot i sekundarot se vo vid na kolci okolu se naizme~ni naredeni eden kraj drug. -Koncentri~nite namotki se primenuvaat vo stolbnite transformatori . Okolu jadroto obi~no se postavuva namotka od nizok napon a okolu ovaa namotka od visok napon. Srednata dol`ina na namotajot od nizok napon ke bide pomala od srednata dol`ina na namotajot od visok napon. Izolacijata na namotkata zaemna i sprema jadroto se obezbeduva so ufrluvawe na izolacioni valjaci od pre[pan, mikanit, mikartit, itn. Nivnata debelina se izbira spored visinata naponot. Spored toa i pri ist izolacionen materijal mora izolacioniot valjak megu visokiot i niskiot napon da bide podebel od izolacioniot valjak megu niskonaponskata namotkata i jadroto. -Naporedni namotki se primenuvaat vo oklopnite transformatori .Bidejki ovie namotki se sostojat od kolaci ovaa u[te se narekuva i kola~na. Srednata dol`ina na namotajot od nizok i visok napon e ist. Vo oklopnite transformatori imaat pravoagolen ili kru`en oblik. Golemo e predimstvoto na kru`nite namotki nad pravoagolnite vo toa [to kru`nite mnogu podobro gi izdr`uvaat napregawata sledsvie na elektromagnetnite sili, koi nastanuvaat pri kratki spoevi kaj transformatorite. Zaemnata polo`ba na niskiot i visokiot napon vlijae vrz vrednosta na rasturenoto vlijanie, pa spored toa i vrz vrednosta na induktivniot pad na napon vo transformatorot . Magnetnoto rasturawe e pomalo vo transformator so naporedni a pogolemo kaj onie so koncentri~ni namotki. - PRIKAZ NA TRANSFORMATORSKI NAMOTKI

-Priklu~ni stegalki na niskonaponskata strana na namotkite; DT 250A DT 630A DT 1000 A DT 2000A -Prikaz na priklu~ni steglki na visokonaponska strana na namotkite;

             DT 10Nf 250                              DT 20Nf 250                               DT 30Nf 250

3.Uredi za ladewe i za{tita na transformatorot Poradi xulovite zagubi vo namotkite i zagubite poradi histerezis i viorni strui magnetnoto kolo se zagreva. Pa zatoa razlikuvame dva vida na ladewe: 1.Ladewe so prirodno struewe na vozduhot ili masloto ; 2.Ladewe so prinudno struewe na vozduhot ili masloto; 1.Vo transformatorite so vozdu[no ladewe se sozdava prirodna struja na vozduhot koja pominuvajki po toplite povr[ini na namotkite i jadrata ja odnesuva toplinata od niv.

Vo  transformatorite  so  maslo  magnetnoto  kolo  i  namotkite  se  napolno  potopeni  vo  maslo  koe  se  naoga  vo  specijalen  sad  od  `elezen  lim. Pod  dejstvo  na  zagrevaweto  na  namotkite  i  jaremite  doaga  do  struewe  na  na  masloto. Strujata  na  masloto  ja  odnesuva  toplinata  od  toplite  povr[ini  i  ja  prenesuva  do  studenite  zidovi  na  sadot. Pod  dejstvo  na  toa  temperaturata  na  sadot  stanuva  povisoka  od  temperaturata  na  okolniot  vozduh  taka  [to  okolu  povr[inata  na  sadot  se  javuva  prirodno  struewe  na  nadvore[niot  vozduh. Toplinata  odi  u[te  od  povr[inata  na  sadot  u[te  i  so  zra~ewe.

2.Kaj golemite transformatori se primenuva prinudno ladewe. Vo ovie transformatori se upotrebuva ventilator koj duva student vozduh na povr[inata transformatorot. Vo mo[ne golemite transformatori ladeweto se odviva so prinudno struewe na masloto ili masloto se ladi so prinudno struewe na studena voda. Elementi za za{tita i cirkulacija na masloto vo transormatorot: -Dokolku ladeweto e ostvareno so maslo mora da gi sodr`i slednive elementi: Dilatacionen sad ili konservator slu`i da go spre~i navleguvaweto na vlagata od vozduhot vo masloto i da ja namali oksidacijata na masloto vrz vozduhot namaluvajki ja dopirnata povr[ina megu niv. Ako sadot ne bil poln, pri [irewe na masloto vozduhot bi izleguval sadot a pri sobirawe bi se vrakal i bi ja nosel seta vlaga so nego. Za da se spre~i blagawe na vlaga vo sadot nad nego se postavuva i svrzuva preku edna cevka so deset pati pomal sad pa masloto se naleva taka da go ispolni sadot pa del vlaga i vo toj mal sad t.n. dilatacionen sad. Cevkata [to gi svrzuva dvata sada navleguva malku nad dnoto na dilatacioniot sad i mo`e da bide svitkana, i nejziniot otvor treba da bide pod nivoto na masloto. Vozduhot mo`e da prodira samo vo dilatacioniot sad i da go naval`i samo masloto vo dilatacioniot sad a masloto vo

-Prikaz na dilatacionen sad; transormatorskiot sad ostanuva ~isto. Poka`uva~ na nivoto na masloto se postavuva na diltacioniot sad se pravi od celon koj e providen no ne e skr[liv.

-Prikaz na konstruktivnite elementi na eden poka`uva~ na nivoto na masloto
                                                                        1.Telo; 
                                                                        2.Zatezen prsten;   
                                                                        3.Za[titen poklopec;
                                                                         4.Zategnuva~;
                                                                          5.Cevka;
                                                                           6.Magnet;
                                                                           7.{raf;                                                                           8.Plivec;

Buholcovata za{titna naprava ima uloga pri defekt na transormatorot celoto maslo da go prefrli vo dilatacioniot sad. Vo taa sprava e iskoristen faktot [to pri sekoj defekt se javuvaat gasovi. Ovie gasovi se polesni od masloto i se stremat da izlezat od sadot . Na toj pat naiduvaat na buholcovata za[tita. Taa naprava se sostoi od eden sad vo koj se naoga podvi`en plivec okolu edna oska.Sadot e obi~no poln vo koj plivecot se naoga potisnat do poklopkata . Koga ke naidat gasovi nivoto na masloto opaga a so nego plivecot , koga plivecot ke sleze dovolno negoviot lost vospostavuva dopir so relejot so negovoto el. kolo. Kolo vedna[ komanduva uzbuna ili otvarawe na prekinuva~ot i isklu~uvawe na transformatorot.

      -Prikaz na konstruktivnite elementi na buholcovata za{tita;

a.goren plivec;

a.1.goren kontakt;
b.dolen plivec;
b 1.dolen kontakt;
c.leptir; 
d.ispiten taster;
e.ispitna slavina;
f. zacvrstuva~;
1,2-isklu~uvawe;
3,4-signalizacija,

Slavinata  za  otto~uvawe  se  postavuva  pri  dnoto  na  transformatorskiot  sad  i slu`i  za  otpu[tawe  na  masloto i pregolemiot pritisok koj mo`e da se pojavi.
 

-Prikaz na slavina za ot~uvawe i grafik za nominalniot pritisok i pritisokot pri hermeti~ko zatvorawe na transformatorot

1- dozvolen pritisok;

2-pritisok koj se javuva pri hermeti~ko zatvorawe;

4.IZOLATORI: -Krai[tata na namotkite na transformatorot se izveduvaat niz poklopkata na transformatorot do priklu~nite [rafovi. Tie poklopki mora da bidat zaemno izolirani so ogled na naponot na koj se naogaat. Tie se vsu[nost uvodnica od porcelan napravena taka [to da se zatvrdi na poklopkata i da obezbedi celosno zatvorawe. Izolatorot e pogolem doklku e povisok naponot na koj e namenet. Nadvore[niot del od porcelanskiot izolator e sekoga[ pogolem od vnatre[niot, bidejki vnatre ima maslo koe podobar isolator od vozduhot. Vo transformatorite nadvor nadvore[niot del na izolatorot e u[te pogolem.

Zaklu~ok: Upotrebata na transformatorite vo elektro energetskiot sistem e neophodna i negovoto zna~ewe e nezamenlivo. Upotrebata na kvalitetni materijali za negova konstrukcija e neophodno dokolku sakame da dobieme kvalitet pri transportot na el. energija. Konstruktivnite materijali imaat uloga vo niza od postapki da go transformiraat naponot i strujata vo druga veli~ina na napon i struja. Transformatorot e va`en del od nizata na aparati i uredi koi u~estvuvaaat vo prenoso na el. energija . Postojat i vidovi na transformatori t.n. merni koi slu`at za merewe na visoki naponi i strui (naponski i strujni). Mgutoa transformatorot mo`e da se upotrebi i vo mnogu mali dimenzii, eve nekolku primeri za upotreba na transformatorite:

   -Za ~esti promeni na naizmeni~nata struja. 
  -Za promena  na  naponot  i  strujata  za  namaluvawe  na  zagubite  pri  prenos  na  el. energija.
   -Za  snabduvawe na  naizmeni~nata  el.mre`a  koja  koristiti  napon  i  struja  koj  e  potrebno  da  se  menuvaat  poradi  zagubite  koj se  javuvaat.
   -Prenos  na  elektri~nata  energija  na  golemi  dale~ini.
      -Golemi  mokni  transfomatori  se  koristat  vo  pe~kite  koi  go  topat  ~elikot.
   -Gi  ima  i  vo  mnogu  mali  dimenzii  takov  primer  primer  na  mal  transformator  mo`e  da  se  sretne kaj  VHS  i  video  plejerite  za   zadvi`uvawe  na  rotira~kite delovi.     

SODR@INA: Voved ; str: 2-3 Materijali koi se koristat za izrabotka na transormatorot; str: 4-5 -Konstruktivni materijali ; -Aktivni materijali; -Elktroizolacioni materijali (dielektrici); Konstruktivni elementi na transormatorot; str 6-15; 1.Jadro i negova izvedba; 2.Oblici na namotkite; 3.Uredi za ladewe i za[ita na transformatorot; 4.Izolatori; Zaklu~ok; str16;

Вашата сметка ќе биде преименувана

Здраво,

Развојната екипа на Фондацијата Викимедија врши извесни измени во работењето на сметките како дел од постојаните напори да им понудиме подобри алатки на корисниците. Со овие промени ќе добиете едно исто име на сметката за сите викија, што ви овозможува да добиете нови можности и функции за подобро уредување и разговарање, а покрај тоа, ќе овозможи пофлексибилни кориснички дозволи за алатките. Еден од придружните ефекти на измените е тоа што секој корисник ќе мора да има само по една сметка, што ќе важи за сите 900 викија на Викимедија. Повеќе информации ќе најдете во соопштението.

Нажалост, вашата сметка се коси со друга, која исто така го носи името „Andon“. Ова ќе пречи на пристапот, и затоа мораме да се осигураме дека во иднина двајцата ќе бидете во можност да ги користите Викимедиините викија. За оваа цел, вашата сметка ќе ја преименуваме во „Andon~mkwiki“ во април 2015 г. Истото важи за низа други сметки.

Сметката ќе ви работи како досега, и на неа ќе се задржат сите уредувања што сте ги направиле досега. Меѓутоа, ќе мора да ја користите новата сметка (име) кога ќе се најавувате. Ако не ви се допаѓа новозададеното име, можете да побарате повторно преименување користејќи го овој образец.

Се извинуваме за непријатностите.

Ваш,
Кеган Петерцел
Врски со заедницата, Фондација Викимедија

04:42, 18 март 2015 (CET)

Направено е преименување

Сметкава е преименувана како дел од последниот чекор на спроведувањето на еднокорисничката најава. Доколку ја поседувате оваа сметка, можете да се најавите со претходното корисничко име и лозинка за да добиете повеќе информации. Ако не ви се допаѓа новото име на сметката и сакате да го смените, најавете се, па послужете се со образецот „Барање за преименување на обединувањето “. -- Keegan (WMF) (разговор)

22:46, 21 април 2015 (CEST)