52 Европа

Од Википедија — слободната енциклопедија
52 Европа
Откривање
ОткривачХерман Голдшмит
Откриено4 февруари 1858
Ознаки
Изговор/jʊˈrpə/[1]
Наречена по
Европа
1948 ЛА
Астероиден појас
Орбитални особености[2]
Епоха July 01, 2021
(јд 2459396.5, хелиоцентричен)
Афел3.444 ае (510 Gm)
Перихел2.75 ае (420 Gm)
3.095 ае (460 Gm)
Занесеност0.111
5.45 г (1989 д)
21°
Наклон7.48°
129°
343°
Физички особености
Димензииc/a = ,67 ± ,04[3]
(379±16)×(330±8)×(249±10) km[4]
Среден пречник
319 ± 4 km
315 ± 7 km[4]
Маса(24 ± 4)⋅1018 kg[3]
(22,6 ± 1,6)⋅1018 kg[lower-alpha 1][5]
Средна густина
1,41 ± ,23 g/cm3[3]
1,5 ± 0,4 g/cm3[4]
5.63 h[2]
0,057 ± ,007 (0,679 ± 0,017 BV, 0,338 ± 0,028 UB)[2]
Температура~173 K
max: 258K (−15 °C)[6]
C/CF[2]
6.48[2]

Европа (ознака за мала планета: 52 Европа) — 6-ти по големина астероид во Астероидниот појас, со пречник од над 300 км, иако не е соодветно масивен. Не е тркалезен, туку е обликуван како елипсоид со приближно 380×330×250 км.[4] Откриен е на 4 февруари 1858 година од Херман Голдшмит од неговиот балкон во Париз. Името е според Европа, која била граната од страна на Зевс во грчката митологија, име што го дели со месечината на Јупитер, Европа.

Физички одлики[уреди | уреди извор]

3D модел на Европа

Европа е приближно шестиот по големина астероид по волумен. Најверојатно има густина од околу 1,5 g/cm³, типична за астероидите од типот C.[4] Во 2007 година, Џејмс Баер и Стивен Р. Чесли процениле дека Европа има маса од 1,9 ± 0,4 килограми.[7] Поновата проценка на Баер сугерира дека има маса од 3,27 ×1019 kg.[8]

Европа е многу темен јаглероден астероид од C-тип и е втор по големина од оваа група. Спектроскопските студии пронашле докази за оливини и пироксени на површината, и има одредени индикации дека може да има разлики во составот помеѓу различни региони [9] Тој орбитира блиску до семејството на астероиди Хигија, но Европа не е член.

Податоците од светлинската крива за Европа биле особено незгодни за толкување, толку многу што долго време нејзиниот вртежен период бил спорен (од 5 и пол часа до 11 часа), и покрај бројните набљудувања. Денес е утврдено дека Европа е програден ротатор, но точната насока на точките на нејзините полови останува нејасна. Најдеталната анализа покажува наклон или кон околу еклиптичките координати (β, λ) = (70°, 55°) или (40°, 255°) со неизвесност од 10°. Ова дава осен наклон од околу 14° или 54°, соодветно.

Во 1988 година било извршено пребарување за сателити или прашина што кружи околу овој астероид со помош на телескопот UH88 во опсерваторијата Мауна Кеја, но напорите се дале резултат.[10]

Набљудувања[уреди | уреди извор]

Откриено е дека познатата катаклизмична променлива ѕвезда CV Aquarii, откриена во 1934 година, всушност била погрешна идентификација на 52 Европа.[11]

Анимирање на орбитата на 52 Европа 2000-2020
  Сонце  Земја ·   Марс ·   Јупитер ·   52 Европа

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Noah Webster (1884) A Practical Dictionary of the English Language
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 JPL data Retrieved 2021-09-29
  3. 3,0 3,1 3,2 Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име VLT.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Merline, W.J. (2013). „The Resolved Asteroid Program – Size, shape, and pole of (52) Europa“. Icarus. 225 (1): 794–805. arXiv:1301.5101. Bibcode:2013Icar..225..794M. doi:10.1016/j.icarus.2013.01.010.
  5. James Baer, Steven Chesley & Robert Matson (2011) "Astrometric masses of 26 asteroids and observations on asteroid porosity." The Astronomical Journal, Volume 141, Number 5
  6. „Архивиран примерок“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 14 May 2005. Посетено на 29 April 2006.
  7. Baer, James; Steven R. Chesley (2007). „Astrometric masses of 21 asteroids, and an integrated asteroid ephemeris“. Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy. Springer Science+Business Media B.V. 2007. 100 (2008): 27–42. Bibcode:2008CeMDA.100...27B. doi:10.1007/s10569-007-9103-8.
  8. Baer, James (2008). „Recent Asteroid Mass Determinations“. Personal Website. Архивирано од изворникот на 2 July 2013. Посетено на 29 November 2008.
  9. Sawyer, Scott Raleigh (1 January 1991). „A High-Resolution CCD Spectroscopic Survey of Low-Albedo Main Belt Asteroids“. PhD Thesis. Bibcode:1991PhDT.......105S – преку NASA ADS.
  10. Gradie, J.; Flynn, L. (March 1988), „A Search for Satellites and Dust Belts Around Asteroids: Negative Results“, Abstracts of the Lunar and Planetary Science Conference, 19: 405–406, Bibcode:1988LPI....19..405G.
  11. „CV Aquarii identified with (52) Europa“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 14 February 2006. Посетено на 29 April 2006.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]


Грешка во наводот: Има ознаки <ref> за група именувана како „lower-alpha“, но нема соодветна ознака <references group="lower-alpha"/>.