Црква „Св. Никола“ - Граче

Координати: 40°27′51.8″N 21°5′2.8″E / 40.464389° СГШ; 21.084111° ИГД / 40.464389; 21.084111
Од Википедија — слободната енциклопедија
Свети Никола
Αγίου Νικολάου
Проскинитарна икона на св. Никола, пред 1820 г.
Карта
40°27′51.8″N 21°5′2.8″E / 40.464389° СГШ; 21.084111° ИГД / 40.464389; 21.084111
МестоГраче, Костурско
ЗемјаЕгејска Македонија, Грција
ВероисповедЦариградска патријаршија
Архитектура
Културнонаследна категоријаспоменик на културата
Стилвизантиски
Завршена1417
Управа
Архијерејско намесништвоНестрамско
ЕпархијаКостурска

Свети Никола (грчки: Αϊ Νικόλας ο Πετρίτης) — црква кај селото Граче, Костурско, Егејска Македонија. Влегува во состав на Костурската епархија на Цариградската патријаршија. Првобитно била храм на некогашен манастир.[1]

Црквата се наоѓа на мал рид кај Граче. Во близина се остатоците од дреновмакедонскиот град Ватина. Претставува мала еднокорабна црква од камен. Изградена е во 1417 г. во византиски стил, без припрата и со висока полукружна апсида на исток. Освен неа, има мали ниши за ѓаконик и проскомидија. Има димензии од 7 м во должина, 4 м во ширина и 5 м во висина. Покривот е сводест и покриен со камени плочи, сличен на оној на црквите „Св. Стефан“ (IX век) и „Св. Бессребреници“ (XII век) во Костур. Ѕидаријата има керамопластични украси. Ктиторскиот натпис над западната врата гласи: „Се изгради во година 6925 = 1417“ (ΕΚΤΙΣΘΗ ΕΝ ΕΤΗ ΣΤϠʹΚΕ).[2] Храмот неколкупати страдал од палежи и инциденти.[3][4]

Во 1991 г. црквата е прогласена за споменик на културата.[5]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Ο εξοχικός ναός του Οσίου Ονουφρίου στο χωριό Πτελέα Καστοριάς“. Φως της Καστοριάς. 11 јуни 2017. Посетено на 22 јуни 2017.
  2. Αλεξίου, Γεώργιος (1999). „Ο Άγιος Νικόλας ο Πετρίτης. Ένα αξιόλογο βυζαντινό μνημείο έτους 1417“. Καστοριανή Εστία (715). Занемарен непознатиот параметар |month= (help)
  3. Αϊ Νικόλας ο Πετρίτης
  4. „Ο βυζαντινός ναός του Αγίου Νικολάου του Πετρίτη, έτ. 1417, στην Πτελέα Καστοριάς“. Φως της Καστοριάς. Посетено на 15 декември 2016.
  5. „ΥΑ ΥΠΠΟ/ΑΡΧ/Β1/Φ36/6464/126/28-5-1991 - ΦΕΚ 866/Β/23-10-1991“. Διαρκής κατάλογος κηρυγμένων αρχαιολογικών τόπων και μνημείων. Архивирано од изворникот на 2022-04-30. Посетено на 5 мај 2018.