Фијакер стари
Фијакер стари е позната српска (војводинска) тамбурашка народна песна. Легендарна е изведбата на оваа песна од страна на буњевечкиот (војводински-хрватски) пејач Звонко Богдан.
Текст[уреди | уреди извор]
Фијакер стари улицама лута
и собом носи заљубљени пар.
Целе ноћи снег полако пада,
а двоје младих греје срца жар.
Прошла је ноћ та као ока трептај,
и зора рана оставља свој траг.
Ја напуштам најмилију драгу,
све дивне ноћи и тај Сомбор град.
Само да ми се ластом створити
и још да могу небом летети,
летео бих цео дан и ноћ,
само да могу својој драгој доћ’.
Фијакер стари сад више не лута,
и не чује се оног вранца бал.
Заборавит’ морам своју драгу,
све дивне ноћи и тај Сомбор град.