Умберто Коломбо (научник)

Од Википедија — слободната енциклопедија
Умберто Коломбо
Роден(а)1927
Починал(а)13 мај 2006(2006-00-00) (возр. 78–79)
Рим
ДржавјанствоИталија
НационалностИталијански
ПолињаХемиско инженерство
Физичка хемија
УстановиУниверзитет на Милан
ОбразованиеУниверзитет на Павија
Поважни наградиНаграда Конрад Шлумбергер (1958)
Награда на Хонда за екотехнологија (1984)

Умберто Коломбо (1927 – 13 мај 2006) бил еврејско-италијански хемиски инженер, академик и министер за универзитети, наука и технологија на Италија.

Ран живот и образование[уреди | уреди извор]

Коломбо бил роден во 1927 година.[1] Докторирал физичка хемија на Универзитетот во Павија.[1][2] Бил соработник на Фулбрајт Технолошкиот институт во Масачусетс во САД.[2]

Кариера[уреди | уреди извор]

Коломбо се обучил како хемиски инженер[3] и работел како професор на Универзитетот во Милано во 1970-тите.[4] Служел како претседател на италијанската енергетска фирма Ени еден краток период од ноември 1982 до јануари 1983 година[5] пред да биде назначен за шеф на италијанската единица за нуклеарна енергија.[6]

Од 1993 до 1994 година Коломбо бил министер за универзитети, наука и технологија во кабинетот на Чампи.[7][8] По ова, станал член на италијанскиот национален совет за економија и труд.[3] Бил еден од акционерите на Energy Conversion Devices и станал член на неговиот одбор на директори во јули 1995 година пред да се пензионира во ноември 2004 година.[9]

Други позиции што ги извршувал Коломбо вклучувале и претседател на ЕНЕА (италијанска национална агенција за нова технологија, енергија и животна средина; 1983-1993), претседател на Европската научна фондација (1991-1993), претседател на италијанскиот фонд за јаглеводороди, генерален директор на Р&Д и стратешко планирање на Монтедисион, директор на истражувачкиот центар G. Donegani на Montecatini, гувернер на меѓународниот центар за развој на истражување (IDRC; 1985-1990) во Канада, претседател на советодавниот комитет на Обединетите нации за наука и технологија за развој (1984- 1986), претседател на LEAD-Europe,[10] и претседател на асоцијацијата за управување со истражувања на европскиот институт.[1][2][7][9] Исто така бил член на извршниот комитет на Римскиот клуб кој бил основан од Аурелио Печеи.[11]

Работи[уреди | уреди извор]

Во 1989 година, Коломбо и неговиот колега италијанскиот научник Франческо Скарамузи експериментирале со нуклеарна фузија известувајќи дека тие успешно создале нуклеарна фузија на собна температура.[12]

Награди[уреди | уреди извор]

Коломбо бил добитник на наградата за екотехнологија на Фондацијата Хонда во 1984 година.[13] Исто така бил награден со кинеската државна награда за меѓународна научна и технолошка соработка во 1999 година.[14]

Смрт[уреди | уреди извор]

Коломбо починал во Рим на 13 мај 2006 година на 78-годишна возраст.[9]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 U. Colombo; D. Siniscalco. „Environmental economics and sustainable development“ (PDF). Dimensions of Sustainable Development. II.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Umberto Colombo Profile Page“. Lead. Архивирано од изворникот на 2013-07-04. Посетено на 25 April 2013.
  3. 3,0 3,1 „Bose's microwave transmitter“. Frontline. 15 (6). 21 March – 3 April 1998.
  4. Jeffrey Hart (15 February 1977). „No good news, please“. Lewiston Evening Journal. Посетено на 25 April 2013.
  5. Cuando el mercado se estremece: el reto directivo de la reestructuración de la industria. Harvard Business Press. 1986. стр. 155. ISBN 978-0-87584-136-6.
  6. „Energy Chief In Italy Quits“. The New York Times. Rome. Reuters. 26 January 1983. Посетено на 25 April 2013.
  7. 7,0 7,1 „ECD names a new board member“. PR News. 26 June 1995. Архивирано од изворникот на 2016-03-05. Посетено на 25 April 2013.
  8. Dan V. Segre (17 January 2010). „The Roles of the Jews in Italian Society“. Jerusalem Center for Public Affairs (53).
  9. 9,0 9,1 9,2 „Umberto Colombo, Former ECD Director, Dies in Rome, Italy“. PR News. 24 May 2006. Архивирано од изворникот на 2016-03-15. Посетено на 25 April 2013.
  10. Valentina Sereni (September–October 1998). „No Simple Recipe“. Galileo. Архивирано од изворникот на 2016-03-04. Посетено на 2023-03-28.
  11. „Declaration of the Club of Rome“. The Club of Rome. Архивирано од изворникот на 2015-07-20. Посетено на 31 May 2013.
  12. „Italian gets nuclear fusion with new technique“. Lawrence Journal. Rome. AP. 19 April 1989. Посетено на 25 April 2013.
  13. „Past Laureates, 1980“. Honda Foundation. Архивирано од изворникот на 5 October 2013. Посетено на 18 July 2013.
  14. „China Confers State Award to Brazilian Expert“. People's Daily. 28 June 2000. Посетено на 18 July 2013.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]