Јесен стиже дуњо моја
Јесен стиже дуњо моја (или само Јесен стиже) е српска (војводинска) тамбурашка народна песна. Самата песна е ретко позната надвор од Војводина (и останатите подрачја на „тамбурашка култура“). Самата народна песна е спомната во многу пошироко познатата песна на Ѓорѓе Балашевиќ од 1983 Свирајте ми ”Јесен стиже дуњо моја” каде авторот на свадба ја нарачува истата да ја свири циганскиот тамбурашки оркестар.
Текст[уреди | уреди извор]
Постојат повеќе варијанти на текстот на песната. Најчестата е следнава:
Јесен стиже, дуњо моја,
не мирише више цвеће,
зумбул, лали, јорговани.
А, и ти ме изневери, дуњо моја,
отишла си, славуј ћути, лишће жути.
Јесен стиже, дуњо моја,
не мирише више цвеће,
зумбул, лали, јорговани.
С цветних грана лишће паде,
с њиме оде моја младост,
моја љубав, моје наде.
Ти ми оде, лето прође, неста цвећа.
Тебе нема, славуј ћути, лишће жути.
Да ли знаш бар кол'ко патим
кад се сетим јоргована,
љубичица и јасмина?