17 Тетида

Од Википедија — слободната енциклопедија
17 Тетида
Ѕвездено поле кое го прикажува Тетида во центарот
Откривање [1]
ОткривачРоберт Лутер
Откриено17 април 1852
Ознаки
Наречена по
Тетида (Грчка митологија)[2]
1954 SO1 · A913 CA
A916 YF
главен појас[3]
Орбитални особености [1]
Епоха 16 февруари 2017 (JD 2457800.5)
Параметар на неодреденост 0
Лак на набљудување164.55 г (60,102 денови)
Афел2.7987 ае
Перихел2.1436 ае
2.4712 ае
Занесеност0.1325
3.88 г (1,419 денови)
18.87 km/s
100.44°
0° 15м 13.32с / ден
Наклон5.5902°
125.56°
136.10°
Физички особености
Димензии84,899 ± 2,027[4]
90 ± 3,7km (IRAS)[5]
93,335 ± 2,627[6]
Маса1.2×1018 kg[7][б 1]
Средна густина
3,21 ± 0,92 g/cm3[7]
12,27048 ± 0,00001[8][9]
0,193 ± 0,028[4]
B–V = 0.829[1]
U–B = 0.438[1]
S (Tholen)[1]
Sl (SMASS)[1] · S[8]
7.76[1][5][6] · 7.85[9]

Тетида, ознака за мала планета 17 Тетида — камен астероид од внатрешните области на астероидниот појас, со пречник од приближно 90 километри. Бил откриен на 17 април 1852 година, од германскиот астроном Роберт Лутер во опсерваторијата Билк во Диселдорф, Германија, кој му го одложил на Фридрих Вилхелм Август Аргеландер да го именува своето прво откритие на астероид по Тетида од грчката митологија.

Опис[уреди | уреди извор]

Астероидот кружи околу Сонцето на растојание од 2,1–2,8 ае еднаш на секои 3 години и 11 месеци (1.419 дена). Неговата орбита има ексцентричност од 0,13 и наклон од 6° во однос на еклиптиката.

Спектарот на овој објект покажува дека станува збор за астероид од типот S со ниски и високи форми на калциум на пироксен на површината, заедно со помалку од 20% оливин. Висококалциумската форма на пироксен формира 40% или повеќе од вкупниот присутен пироксен, што укажува на историја на наслаги на магматски карпи. Ова сугерира дека астероидот претрпел диференцијација со топење, создавајќи површина од базалтна карпа.[10]

Масата на Тетис е пресметана од растројувањата на 4 Веста и 11 Партенопа. Во 2007 година, Баер и Чесли пресметале дека Тетис има маса од 1,2×1018 kg[б 1] со густина од 3,21 g/cm3.

Едно тетидиско ѕвездено прикривање било забележано од Орегон во 1999 година. Сепак, настанот не бил измерен.

Оваа мала планета добила името по Тетида, мајката на Ахил во грчката митологија.

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Thetismass2007: Mass of Thetis 0.00617 / Mass of Ceres 4.75) * Mass of Ceres 9.43E+20 = 1.224E+18, based on Baer 2008[7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „JPL Small-Body Database Browser: 17 Thetis“ (2016-11-11 last obs.). Jet Propulsion Laboratory. Посетено на 24 March 2017.
  2. Schmadel, Lutz D. (2007). Dictionary of Minor Planet Names – (17) Thetis. Springer Berlin Heidelberg. стр. 17. doi:10.1007/978-3-540-29925-7_18. ISBN 978-3-540-00238-3.
  3. „17 Thetis“. Minor Planet Center. Посетено на 24 March 2017.
  4. 4,0 4,1 Masiero, Joseph R.; Grav, T.; Mainzer, A. K.; Nugent, C. R.; Bauer, J. M.; Stevenson, R.; и др. (August 2014). „Main-belt Asteroids with WISE/NEOWISE: Near-infrared Albedos“. The Astrophysical Journal. 791 (2): 11. arXiv:1406.6645. Bibcode:2014ApJ...791..121M. doi:10.1088/0004-637X/791/2/121.
  5. 5,0 5,1 Tedesco, E. F.; Noah, P. V.; Noah, M.; Price, S. D. (October 2004). „IRAS Minor Planet Survey V6.0“. NASA Planetary Data System. 12: IRAS-A-FPA-3-RDR-IMPS-V6.0. Bibcode:2004PDSS...12.....T. Посетено на 30 October 2019.
  6. 6,0 6,1 Mainzer, A.; Grav, T.; Masiero, J.; Hand, E.; Bauer, J.; Tholen, D.; и др. (November 2011). „NEOWISE Studies of Spectrophotometrically Classified Asteroids: Preliminary Results“. The Astrophysical Journal. 741 (2): 25. arXiv:1109.6407. Bibcode:2011ApJ...741...90M. doi:10.1088/0004-637X/741/2/90.
  7. 7,0 7,1 7,2 Baer, James; Chesley, Steven R. (January 2008). „Astrometric masses of 21 asteroids, and an integrated asteroid ephemeris“. Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy. 100 (1): 27–42. Bibcode:2008CeMDA.100...27B. doi:10.1007/s10569-007-9103-8.
  8. 8,0 8,1 „LCDB Data for (17) Thetis“. Asteroid Lightcurve Database (LCDB). Посетено на 24 March 2017.
  9. 9,0 9,1 Michalowski, T.; Velichko, F. P.; Di Martino, M.; Krugly, Yu. N.; Kalashnikov, V. G.; Shevchenko, V. G.; и др. (December 1995). „Models of four asteroids: 17 Thetis, 52 Europa, 532 Herculina, and 704 Interamnia“. Icarus. 118 (2): 292–301. Bibcode:1995Icar..118..292M. doi:10.1006/icar.1995.1192.
  10. Sunshine, Jessica M.; Bus, Schelte J.; McCoy, Timothy J.; Burbine, Thomas H.; Corrigan, Catherine M.; Binzel, Richard P. (August 2004). „High-calcium pyroxene as an indicator of igneous differentiation in asteroids and meteorites“. Meteoritics and Planetary Science. 39 (8): 1343–1357. Bibcode:2004M&PS...39.1343S. doi:10.1111/j.1945-5100.2004.tb00950.x.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]