Геслајтинг

Од Википедија — слободната енциклопедија

Геслајтинг е форма на психолошка манипулација во која едно лице се обидува да внесе сомнеж кај жртвата или на припадници на одредена група, што ги прави да се сомневаат во сопственото сеќавање, перцепција и разумност. Користејќи постојано негирање, контрадикција и лажење, геслајтингот вклучува обиди да се дестабилизира жртвата и да се делегитимизира верата на жртвата.[1][2]

Случаите може да се движат од негирање од страна на насилникот дека претходните инциденти воопшто се случиле па сè до изглумувањето на бизарните настани од страна на насилникот со намера да се збуни жртвата.

Ингрид Бергман во филмот Gaslight во 1944 година

Употреба[уреди | уреди извор]

Социопатите [3] и нарцисоидите [4] често користат геслајтинг за да ги злоупотребат и да ги спуштат подолу своите жртви. Социопатите постојано ги прекршуваат социјалните напади, ги кршат законите и ги експлоатираат другите, но вообичаено, исто така се убедливи лажговци, понекогаш симпатични, кои постојано ги негираат злосторствата. Така, некои кои биле жртви на социопатите може да се сомневаат во сопствените перцепции.[3] Некои физички насилни брачни партнери може да ги геслајтуваат нивните партнери со негирање дека тие биле насилни.[5] Геслајтингот може да се појави кај родител-дете, каде родителот, детето, или и двете страни обидувајќи да ги сокријат перцепциите.[6]

Во романтични врски[уреди | уреди извор]

Геслајтингот често се јавува во романтичните врски. Психолошките манипулации може да вклучат да се предизвика жртвата да се сомнева во сопственото сеќавање, перцепција и разумност. Насилникот може да ги поништи искуствата на жртвата користејќи негативен јазик: "Ти си луд. Не биди толку чувствителен. Не биди параноичен. Јас само се шегував! . . . Јас сум загрижен; Мислам дека не си добро ".[7]

Геслајтинг често се среќава во случаите на брачно неверство: „Терапевтите можат да придонесат за геслајтингот на жртвата преку погрешно толкување на реакциите на [жртвата]. [. . . ] Геслајтингот од страна на брачниот партнер создава подлога за т.н. нервен слом, а кај некои [жртви] и за самоубиство во најлошите случаи.“ [6][8]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Oxford Dictionary definition of 'gaslighting'. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано од изворникот на 2016-08-23. Посетено на 20 April 2016.
  2. Dorpat, Theo. L. (1994). „On the double whammy and gaslighting“. Psychoanalysis & Psychotherapy. 11 (1): 91–96. Предлошка:INIST. Предлошка:Closed access
  3. 3,0 3,1 Stout, Martha (2006-03-14). The Sociopath Next Door. Random House Digital. стр. 94–95. ISBN 978-0-7679-1582-3. Посетено на 2014-01-06.
  4. Greenberg, Elinor. „Are You Being 'Gaslighted' By the Narcissist in Your Life?“. Psychology Today. Sussex Publisher. Посетено на 3 April 2018.
  5. Jacobson, Neil S.; Gottman, John M. (1998-03-10). When Men Batter Women: New Insights into Ending Abusive Relationships. Simon and Schuster. стр. 129–32. ISBN 978-0-684-81447-6. Посетено на 2014-01-06.
  6. 6,0 6,1 Cawthra, R.; O'Brian, G.; Hassanyeh, F. (April 1987). „'Imposed Psychosis': A Case Variant of the Gaslight Phenomenon“. British Journal of Psychiatry. 150 (4): 553–56. doi:10.1192/bjp.150.4.553. PMID 3664141.
  7. Abramson, Kate (2014). „Turning up the Lights on Gaslighting“. Philosophical Perspectives (англиски). 28 (1): 1–30. doi:10.1111/phpe.12046. ISSN 1520-8583.
  8. Gass, G.Z.; Nichols, W.C. (1988). „Gaslighting: A Marital Syndrome“. Journal of Contemporary Family Therapy. 10 (1): 3–16. doi:10.1007/BF00922429. Предлошка:Closed access