Агнес фон Крусеншерна

Од Википедија — слободната енциклопедија

Агнес фон Крусеншерна (9 октомври 1894 – 10 март 1940) била шведска писателка и дел од кралското семејство. Таа била контроверзна писателка чии книги ги оспорувале моралните стандарди на тоа време и била центар на голема книжевна контроверза за слободата на говорот.

Биографија[уреди | уреди извор]

Крусеншерна е родена во Вексјо и израсната во Јевле. Внука на Едвард фон Крусеншерна, таа е родена во благородништвото. Се школувала на учителската академија на Ана Сандстрем во Стокхолм. Таа се омажи за Дејвид Спренгел во 1921 година.

Агнес фон Крусеншерна во неколку наврати била примена во душевни болници. Во 1940 година ѝ бил дијагностициран тумор на мозокот; таа починала на операционата маса во март 1940 година. Крусеншерна починала во Стокхолм.

Дела[уреди | уреди извор]

Агнес фон Крусеншерна

Таа дебитирала како писателка со романот за девојки Нинас дагбок (1917) и го направила својот пробив со серијата романи Тони (1922–26) за развојот на една девојка во благородна средина.

Серијата Тони била многу контроверзна, бидејќи прикажувала сексуални теми, како и ментални нарушувања, што ја направило Крусеншерна контроверзна. Сексуалноста, пред 1920-тите, не била спомната во романите, а нејзините книги прикажувале секс и односи. Серијата романи Fröknarna von Pahlen создала една од најголемите дебати и контроверзии на своето време во Шведска, позната како Krusenstjernafejden (Крусеншерна расправија): серијалот опишувал сексуален однос, кој предизвика огромно внимание и довело до две годишна (1933–35) дебата за слободата на говорот, односот на литературата кон моралните стандарди, правото на женско изразување и правото на сексуална слобода, која завршила со писателската конференција на Сигтуна 1935 година. Таа била поддржана од Ејвинд Џонсон, Јоханес Едфелт, Елмер Диктониус и Карин Боје, кои ја споредиле аферата со цензурата на нацистичка Германија.

Нејзиното пишување било инспирирано од нејзиниот живот и може да се смета за делумно автобиографско, особено нејзината последна, недовршена серија, Фатигадел (Сиромашно благородништво) (1935–1938).

Дела[уреди | уреди извор]

Романи

  • Нинас дагбок (Дневникот на Нина) 1917 година
  • Helenas första kärlek (Првата љубов на Хелена) 1918 година
  • Фру Естерс пензионат (пансионот на г-ѓа Естер) 1927 година
  • Händelser på vägen (Настани на пат) 1929 година

Серијали

Серијалот Тони:

  1. Tony Växer upp (адолесценцијата на Тони) 1922 година
  2. Tonys läroår (Годините на учење на Тони) 1924 година
  3. Tonys sista läroår (Последните години на учење на Тони) 1926 година

Серијалот на Мис фон Пален: Фрокнарна фон Пален:

  1. Den blå rullgardinen (Сината завеса) 1930 година
  2. Квиногатан (Женската улица) 1930 година
  3. Höstens skuggor (Сенките на есента) 1931 година
  4. Porten vid Johannes (Портата кај Јоханес) 1933 година
  5. Älskande par (Вљубени парови) 1933 година
  6. Bröllop på Ekered (Свадба во Екеред) 1935 година
  7. Av samma blod (Со истата крв) 1935 година

Фатигадел (Сиромашно благородништво) (оригинален наслов: Viveca von Lagercronas historia (Приказната за Вивека фон Лагеркрона):

  1. Фатигадел (Сиромашно благородништво) 1935 година
  2. Dunklet mellan träden (Сенката меѓу дрвјата) 1936 година
  3. Dessa lyckliga år (Овие среќни години) 1937 година
  4. I livets vår (Во пролетта на животот) 1938 година

Поеми

  • Nunnornas hus (Куќата на калуѓерките) 1937 година

Кратки раскази

  • En dagdriverskas anteckningar (Белешките на една жена без работа) (1923)
  • Delat rum på Kammakaregatan (Заедничка соба во Kammakaregatan) (1933)
  • En ung dam далеку до Ѓургардсбрун (Млада дама го посетува Ѓургардсбрун) (1933)
  • Vivi, flicka med melodi (Виви, девојка со мелодија) (1936)
  • Stulet nyår (Украдена новогодишна ноќ)

Фикција[уреди | уреди извор]

Нејзиниот живот бил прикажан во Amorosa (филм од 1986 година).

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  • Олоф Лагеркранц : Агнес фон Крусеншерна, 1980 година (delvis omarbetad från originalutgåvan 1951)
  • Мерете Мацарела : Агнес фон Крусеншерна, 1992 година
  • Börje Teijler : Agnes von Krusenstjerna och David Sprengel, 1977 г.
  • Ана Вилијамс: Tillträde till den nya tiden: fem berättelser om när Sverige blev modernt: Ivar Lo-Johansson, Agnes von Krusenstjerna, Vilhelm Moberg, Moa Martinson, 2002
  • Андерс Охман : Извинувач: en linje i den svenska romanen från Август Стриндберг до Агнес фон Крусеншерна, 2001 година
  • Лагеркранц 1951, Агнес фон Крусеншерна ; Јоханес Едфелтс efterord till I livets vår i Krusenstjernas samlade skrifter

Дополнително читање[уреди | уреди извор]

  • Agnes von Krusenstjerna at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon

Надворешни врски[уреди | уреди извор]