Роберт Брул

Од Википедија — слободната енциклопедија
Роберт Џосеф Брул
ПолињаЕколошка социологија
УстановиУниверзитет Дрексел
ОбразованиеАкадемија за крајбрежна стража на САД, Ново училиште за социјални истражувања, Мичигенски универзитет, Универзитет Џорџ Вашингтон
Теза„Агенција, демократија и животната средина: испитување на организациите на движењето за животна средина на САД од перспектива на критичката теорија“ (1995)

Роберт Џеј Брул е американски еколошки социолог и професор по социологија и наука за животната средина на Универзитетот Дрексел. Тој е и вонреден професор по јавно здравје на Факултетот за јавно здравје на Универзитетот Дрексел. Тој се залага за агресивна политичка акција за справување со глобалното затоплување.[1]

Образование и академска кариера[уреди | уреди извор]

Брул ја добил својата прва диплома од Академијата за крајбрежна стража на САД во 1974 година, магистрирал по социологија на Новото училиште за социјални истражувања во 1981 година, магистрирал на Универзитетот во Мичиген по природни ресурси во 1982 година и докторирал на Универзитетот Џорџ Вашингтон по социологија во 1995.[2][3] Брул се приклучил на факултетот на Универзитетот Дрексел како доцент во 1997 година. Таму станал вонреден професор во 2003 година, а редовен професор во 2008 година.[3] Брул е член на Катедрата за култура и комуникација на Колеџот за уметности и науки на Дрексел.[4]

Истражување[уреди | уреди извор]

Истражувањата на Брул ги вклучуваат стратегијата и моделите на финансирање на она што тој го нарекува „контрадвижење за климатските промени“, движењето кое ја критикува акцијата за справување со глобалното затоплување.[5] Брул беше интервјуиран од Фронтлајн, јавна телевизиска програма која произведува и емитува детални документарни филмови, за нивниот документарец од 2012 година за демантирањето на климатските промени насловен како Клима на сомнеж.[6] Тој го опишал контрадвижењето за климатските промени како „сеопфатно“ и како „додаток на веќе постоечкото конзервативно движење во САД“.[5] Брул го проценил вкупниот годишен приход на непрофитното еколошко движење на 2,7 милијарди американски долари и истакнал дека напредокот кон почиста американска средина често доаѓа на сметка на другите нации, во интервјуто од 2009 година со корпорацијата Imaginova објавено од Fox News.[7]

Брул го анализирал финансирањето на организациите поврзани со движењето за негирање на климатските промени за време на едногодишната стипендија во Центарот за напредни студии во бихејвиоралните науки на Универзитетот Стенфорд.[8][9] Брул ги објавил резултатите во декември 2013 година во Климатски промени,[10] месечно научно списание со рецензија. Според Брул, тоа е „првата рецензирана, сеопфатна анализа некогаш спроведена за финансирањето зад негирањето на климатските промени“.[9] Студијата на Брул проценува дека 91 организација што тој ги испитувал имале вкупен годишен приход од нешто над 900 милиони долари и дека огромното мнозинство од средствата донирани на таквите организации доаѓаат од конзервативни фондации.[10] Во текот на осумте години опфатени со студијата (2003-2010), американскиот институт за претпријатија доби најмногу средства - 16% од вкупните средства, а средствата советувани од донаторите Donors Trust и Donors Capital Fund биле најголеми финансиери.[11] Студијата, исто така, покажа дека сумата на пари донирани на овие организации преку Donors Trust и други фондации чии извори на финансирање не можат да се следат, драстично се зголемил во текот на претходните пет години.

Извештајот беше покриен од Washington Post, Forbes, Scientific American, The Guardian, Science Daily и International Science Times.[8][11][12][13][14] Истражувањето беше објавено на веб-страницата за информации од јавен карактер за климатските промени од Канцеларијата за планирање и истражување на гувернерот на Калифорнија.[15] Виш соработник од Институтот Хартленд, една од организациите вклучени во студијата, пишувајќи во Форбс, ја критикуваше работата на Брул и нејзиното медиумско покривање поради голем број проблеми, вклучително и поради фактот што организациите вклучени во студијата имале различни агенди, и не сите нивни приходи биле посветени на образованието за климатските промени.[12] Брул во интервјуто за ПБС призна: „Не може да се каже колку долари отидоа од оваа фондација во оваа организација специјално за климатските промени...“[5]

Брул соработувал на истражување за факторите кои влијаат на американското јавно мислење за климатските промени и открил дека политичарите се повлијателни од научниците. Истражувањето беше објавено од National Geographic и USA Today.[16][17][18]

Политичка активност[уреди | уреди извор]

Брул го поддржал Берни Сандерс на претседателските избори во САД во 2016 година.[19]

Книги[уреди | уреди извор]

  • Агенцијата, демократијата и природата: Движењето за животна средина на САД од перспектива на критичка теорија (MIT Press, 2000)
  • Моќ, правда и животна средина: Критичка проценка на движењето за правда во животната средина (MIT Press, 2005; уредено од Брул и Дејвид Нагиб Пелоу)

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Brulle, Robert (January 6, 2016). „America has been duped on climate change“. Washington Post. Посетено на 31 May 2016.
  2. „Robert J. Brulle“. Архивирано од изворникот на 2022-04-05. Посетено на 2023-05-29.
  3. 3,0 3,1 „Curriculum Vitae“. Архивирано од изворникот на 2019-03-15. Посетено на 2023-05-29.
  4. „Robert Brulle, PhD“. Drexel University. Архивирано од изворникот на April 2, 2015. Посетено на March 3, 2015.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Robert Brulle: Inside the Climate Change "Countermovement". PBS. 23 October 2012. Посетено на 1 October 2019.
  6. Upin, Catherine; Hockenberry, John (October 23, 2012). „Climate of Doubt“. Frontline. PBS. Посетено на March 4, 2015.
  7. „Success Stories: Cleaning Up Planet Earth“. Fox News. 22 April 2009. Посетено на 31 January 2015.
  8. 8,0 8,1 Miller, Rhonda J. (December 25, 2013). „Climate Change Denial Groups Get Nearly $1 Billion A Year With Untraceable 'Dark Money' Used to Distort Public View Of Global Warming“. International Science Times. IBT Media. Архивирано од изворникот на 2018-01-07. Посетено на March 3, 2015.
  9. 9,0 9,1 „Robert Brulle: climate change denial? Follow the money – the dark money, that is“. Center for Advanced Study in the Behavioral Sciences. January 9, 2014. Архивирано од изворникот на April 2, 2015. Посетено на March 3, 2015.
  10. 10,0 10,1 Brulle, Robert J. (December 21, 2013). „Institutionalizing delay: foundation funding and the creation of U.S. climate change counter-movement organizations“. Climatic Change. 122 (4): 681–694. doi:10.1007/s10584-013-1018-7.
  11. 11,0 11,1 Goldenberg, Suzanne (December 20, 2013). „Conservative groups spend up to $1bn a year to fight action on climate change“. The Guardian. Посетено на January 29, 2015.
  12. 12,0 12,1 Taylor, James (January 2, 2015). 'Dark Money' Funds To Promote Global Warming Alarmism Dwarf Warming 'Denier' Research“. Forbes. Посетено на March 16, 2015.
  13. Zornick, George (December 27, 2013). „The dark money in climate change“. Washington Post. Посетено на March 15, 2015.
  14. „Not just Koch brothers: New study reveals funders behind climate change denial effort“. Science Daily. December 20, 2013. Посетено на March 3, 2015.
  15. „Climate Change: Just the Facts“. The Deniers. Governor of California Office of Planning and Research.
  16. Brulle, Robert J.; Carmichael, Jason; Jenkins, J. Craig (February 3, 2012). „Shifting public opinion on climate change: an empirical assessment of factors influencing concern over climate change in the US, 2002–2010“. Climatic Change. 114 (2): 169–188. Bibcode:2012ClCh..114..169B. doi:10.1007/s10584-012-0403-y. |hdl-access= бара |hdl= (help)
  17. Vergano, Dan (29 January 2015). „Poll Reveals Rift Between Scientists, Regular Folks“. National Geographic. Посетено на 31 January 2015.
  18. Vergano, Dan (17 February 2012). „Gingrich's Limbaugh troubles spell out climate divide“. Посетено на 31 January 2015.
  19. „Endorsements“. Environmentalists for Bernie. Архивирано од изворникот на 2017-07-06. Посетено на 31 May 2016.