Неравенство на браќата Маркови

Од Википедија — слободната енциклопедија

Во математиката, марковото неравенствонееднаквост докажана во 1890-тите од браќата Андреј Марков и Владимир Марков, двајца руски математичари. Оваа нееднаквост го ограничува максимумот на дериватите на полиномот со интервал во однос на максимумот на полиномот.[1] За k = 1 тоа го докажа Андреј Марков,[2] и за k = 2,3, ... неговиот брат Владимир Марков.[3]

Изјавата[уреди | уреди извор]

Нека P е полином на степен ≤ n . Потоа, за сите негативни цели броеви

Еднаквоста е постигната за Чебишовите полиноми од прв вид.

Поврзани неравенства[уреди | уреди извор]

Нанесување[уреди | уреди извор]

Марковото неравенство се користи за да се добијат пониски граници во теоријата на сметачката сложеност преку таканаречениот „Полиномен метод“.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Achiezer, N.I. (1992). Theory of approximation. Њујорк: Dover Publications, Inc.
  2. Markov, A.A. (1890). „On a question by D. I. Mendeleev“. Zap. Imp. Akad. Nauk. St. Petersburg. 62: 1–24.
  3. Markov, V.A. (1892). „О функциях, наименее уклоняющихся от нуля в данном промежутке (On Functions of Least Deviation from Zero in a Given Interval)“. Наводот journal бара |journal= (help) Appeared in German with a foreword by Sergei Bernstein as Markov, V.A. (1916). „Über Polynome, die in einem gegebenen Intervalle möglichst wenig von Null abweichen“. Math. Ann. 77: 213–258. doi:10.1007/bf01456902.