Елен Ранкин Коп
Елен Ранкин Коп (4 август 1853 – 8 август 1901 година), исто така наречена Елен или Хелен Хаусер Ранкин, била американска вајарка. Нејзините дела биле претставени на Светската колумбиска изложба во Чикаго во 1893 година.
Ран живот[уреди | уреди извор]
Хелен или Елен Хаусер Ранкин[1] е родена во Атланта, Илиноис, ќерка на д-р Ендрју Кембел Ранкин и Сузана Руш Хаусер Ранкин. Нејзиниот татко бил лекар кој служел како воен хирург во Американската граѓанска војна. Нејзините баба и дедо Жан Лори Ранкин и Џон Ранкин биле познати аболицирани и домаќини на подземната железница во Охајо. Во 1888 година [2] Елен започнала како студентка на Институтот за уметност во Чикаго во нејзините триесетти години по неколку години предавање.[3] На Институтот за уметност студирала со Лорадо Тафт, како еден од неговите студентски асистенти наречени „Бели зајаци''.[4]
Кариера[уреди | уреди извор]
Во 1890 година, Елен Ранкин Коп го освоила првиот медал за скулптура доделен од Институтот за уметност во Чикаго.[5] Таа го создала „Породилно“ по нарачка за зградата на Илиноис и „Пеле“ по нарачка за зградата на Хаваи, и двете на Светската колумбиска изложба во 1893 година.[6] Статуата на Пеле висока 24 метри била промовирана како „најголемата статуа некогаш направена од жена“. На изложбата биле прикажани уште четири дела од Коп: бронзен релјефен портрет на Хариет Монро, изложен во Палатата на ликовните уметности; бронзен релјефен портрет на Берта Палмер, во библиотеката на женската зграда; и две помали работи во внатрешноста на зградата во Илиноис.[7]
По изложбата, Коп го однела својот син во Европа и продолжила со уметничко образование во Минхен; таму ја изложила својата скулптура „Силата на народите“ во 1895 година.[8]
Коп направила портретни бисти на истакнати жители на Чикаго и еден од нејзиниот дедо, свештеникот Ранкин, за градот Рипли, Охајо. Во 1896 година таа поднела амбициозен предлог за воен споменик во Тексас.
Личен живот[уреди | уреди извор]
Хелен Хаусер Ранкин се омажила за Вилијам Х. Коп во 1874 година[5] Имале пет сина; четворица починале во детството. Елен Ранкин го оставила Вилијам Коп зад себе кога го однела нивниот син во Европа, и почнала да го користи своето невенчано име. Во 1897 година на нејзиниот татко му бил пресечен гркланот, а Коп бил застрелан и за малку ќе загубел прст во средбата, за среќа немало жртви.
Нивниот преживеан син Хју Дирборн Коп (1878-1956), наречен Хју Доак Ранкин откако неговите родители се разделиле, исто така станал уметник, најпознат како илустратор на научна фантастика.[9]
Елен Ранкин Коп починала во 1901 година, на возраст од 48 години.
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ "Mrs. Ellen Rankin Copp" Архивирано на 13 октомври 2016 г. Illinois Women Artists Project.
- ↑ Willard, Frances Elizabeth; Livermore, Mary Ashton Rice (1893). Woman of the Century. Moulton. стр. 207.
- ↑ "Genius of Mother and Son" Columbian Exposition Illustrated (April 1893): 40.
- ↑ Allen Stuart Weller, Lorado Taft: The Chicago Years (University of Illinois Press 2014): 78. ISBN 9780252096464
- ↑ 5,0 5,1 "Ellen Houser Rankin" National Cyclopedia of American Biography (J. T. White Company 1898): 286.
- ↑ Columbian Guide Company, Official Guide to the World's Columbian Exposition (1893): 151.
- ↑ Nichols, K. L. „Women's Art at the World's Columbian Fair & Exposition, Chicago 1893“. Посетено на 28 January 2019.
- ↑ Harriet Hayden Hayes, "Some Chicago Studios" National Magazine: An Illustrated Monthly 6(4)(July 1897): 351.
- ↑ "Summary Bibliography: Hugh Rankin" Internet Science Fiction Database.
Надворешни врски[уреди | уреди извор]
- Елен Ранкин Коп на Find a Grave (англиски)