Јовано, Јованке

Од Википедија, слободната енциклопедија
Скокни на: содржини, барај

Јовано, Јованке е македонска народна песна. Во песната се зборува за забранета љубов помеѓу двајца млади. Оваа песна била преработена од страна на македонската етно група Леб и сол, на нивниот осми студиски албум насловен „Звучни зид“, а се појавува и на нивниот втор албум во живо насловен „Live in New York“.

[уреди] Текст

Јовано, Јованке,
Крај Вардарот седиш, мори
Бело платно белиш,
Бело платно белиш, душо
Сè нагоре гледаш.
Јовано, Јованке,
Јас тебе те чекам, мори
Дома да ми дојдеш,
А ти не доаѓаш, душо
Срце мое, Јовано.
Јовано, Јованке,
Твојата мајка, мори
Тебе не те пушта,
Кај мене да дојдеш, душо
Срце мое, Јовано.
Леб и сол
Бодан Арсовски | Кокан Димушевски | Влатко Стефановски | Гарабет Тавитјан
Драгољуб Ѓуричиќ | Димитрие Чучуровски | Кирил Џајковски
Дискографија
Албуми и мини-албуми: Леб и сол | Леб и сол 2 | Ние четворицата/деветка | Таласна дужина/Дикијева игра | Ручни рад | Бесконачно | Следовање | Калабалак | Тангента | Звучни зид | Као какао | Путујемо | Леб и сол Anthology
Албуми во живо: Акустична траума | Live Anthology | Live in Macedonia | Live in New York
Песни: Абер дојде, Донке | Јовано, Јованке | Миле Поп Јорданов | Си заљубив едно моме | Учи ме мајко, карај ме
Поврзани статии
Етно музика | Инструментален рок | Македонска авангардна музика
Лични алатки
Именски простори

Варијанти
Дејства
Навигација
технички
алатник
Други јазици