Сабја

Од Википедија — слободната енциклопедија
Француска сабја од царската гарда

Сабја — вид меч со закривено сечиво. Воената сабја била употребена како меч за вежбање во XIX век, по што се зголемил интересот за мечување со сабји (било додадено во Олимписките игри во 1896 г.).

Историја[уреди | уреди извор]

И ако мечеви со една остра страна постоеле дури во класична и средновековна Европа, како германскиот Сеакс, предокот на сабјата се појавува во евроазиските степи, а е поврзан со старуте Унгарци и турската експанзија.[1] Најстарите сабји имале мала кривина во сечивото, биле кратки, со остар крај и горната третина од сечивото било остро и на другата страна.[2]

Сабјата како тема во уметноста[уреди | уреди извор]

  • „Крале Марко ја препознава татковата сабја“ (српски: Марко Краљевић познаје очину сабљу)[3]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Nicolle, D. (2007) Crusader Warfare: Muslims, Mongols and the struggle against the Crusades, p. 175. Fashion, Forensic. „Magyar“. Forensic Fashion. Посетено на 2015-07-24.
  2. Imperial, Manning. „Catalogue“. Manning Imperial. Manning Imperial. Архивирано од изворникот на 2015-07-24. Посетено на 2015-07-24. Lángó, Péter. „Archaeological Research on the Conquering Hungarians. A Review“. Academia.edu. Academia.edu. Посетено на 2015-07-24.
  3. „Марко Краљевић познаје очину сабљу“, во: Народне епске песме I. Београд: Просвета (без дата), стр. 125-128.