Есенцијален тремор

Од Википедија — слободната енциклопедија
Есенцијален тремор
СинонимиИдиопатски тремор
Цртежи на архимедова спирала од маж со унилатерален есенцијален тремор. Спиралата од лево е нацртана со левата рака, а таа од десно со десната рака.
СпецијалностНеврологија
Вообичаена појаваБило која возраст, но типично после 40-та година[1]
ПричинителиНепознати[1]
Ризик-факториСемејна историја, изложеност на одредени токсини[2]
Дијагностички методВрз основа на симптомите[3]
Диференцијална дијагнозаЦеребрален тремор, дистоничен тремор, мултипла склероза, Паркинсонова болест[4]
ТретманЛекови, хируршка интеренција[5]
ЛековиБета блокатори, примидон, антиепилептици, топирамат, габапентин, леветирацетам, бензодиазепини[5]
ЧестотаГодишна инциденца од 23.7 на 100,000 (2010)[6]

Есенцијален тремор (ET), исто така наречен доброќуден тремор или идиопатски тремор — медицинска состојба која се одликува со неволни ритмички контракции и релаксации на одредени мускулни групи во еден или повеќе делови од телото при која причинителот не е познат.[7] Вообичаено е симетричен, и ги зафаќа рацете, дланките, или прстите; но некогаш ги зафаќа главата, гласните жици, или други делови од организмот.[5] Есенцијалниот тремор може да биде или акциски тремор, кој се интензивира кога лицето ги користи афектираните мускули при волни движења како при јадење или пишување—или постурален тремор. Тоа значи дека тој се разликува од тремор во мирување, како тој предизвикан од Паркинсонова болест, и кој не е корелиран со движење.[8]

Есенцијалниот тремор е прогресивно[9][10][11] невролошко нарушување, и претставува најчестото нарушување на движењето. Вообичаено се јавува после 40-та година, но може да се јави на било која возраст.[1] Причинителот не е познат. Дијагнозата се поставува со набљудување на типичните обрасци на треморот и со исклучување на познатите причинители на истиот.

Иако есенцијалниот тремор се разликува од Паркинсоновата болест, која предизвикува тремор во мирување, сепак понекогаш погрешно се дијагностицира како Паркинсонова болест.[5] Кај некои пациенти е утврдено покрај есенцијален тремор да имаат и тремор во мирување.[5]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Kivi R (2012-08-07). „What is essential tremor?“. Healthline. Посетено на 17 June 2018.
  2. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име pmid17679670.
  3. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име hopkinsmedicine.
  4. Bhidayasiri R (December 2005). „Differential diagnosis of common tremor syndromes“. Postgraduate Medical Journal. 81 (962): 756–62. doi:10.1136/pgmj.2005.032979. PMC 1743400. PMID 16344298.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Abboud H, Ahmed A, Fernandez HH (December 2011). „Essential tremor: choosing the right management plan for your patient“. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 78 (12): 821–8. doi:10.3949/ccjm.78a.10178. PMID 22135272. S2CID 58374.
  6. Zesiewicz TA, Chari A, Jahan I, Miller AM, Sullivan KL (September 2010). „Overview of essential tremor“. Neuropsychiatric Disease and Treatment. 6: 401–8. doi:10.2147/ndt.s4795. PMC 2938289. PMID 20856604.
  7. "tremor" at Dorland's Medical Dictionary
  8. „LINGO1 variant responsible for essential tremors and Parkinson's disease“. news-medical.net. 2009-09-02. Посетено на October 27, 2014.
  9. Shukla AW. „Essential Tremor Information“. Unified Health. Посетено на 17 June 2018.
  10. Louis ED. „Essential Tremor“. National Organization for Rare Disorders. Архивирано од изворникот на 2018-06-17. Посетено на 17 June 2018.
  11. Gironell A, Ribosa-Nogué R, Gich I, Marin-Lahoz J, Pascual-Sedano B (2015). „Severity stages in essential tremor: a long-term retrospective study using the glass scale“. Tremor and Other Hyperkinetic Movements. 5: 299. doi:10.7916/D8DV1HQC. PMC 4361372. PMID 25793146.