English: The Tavola Bronzea di Polcevera (Bronze Tablet of the Polcevera valley) is an important document that provides an account of interesting developments regarding the city in the latter half of the 2nd century B.C. At that time, Genoa was federated to Rome and the population of the Veturi Langensi, settled in the area of the Polcevera valley, came under its jurisdiction. While the Genuati tended to favour forestry activitiess, the Langensi were more interested in harvesting field crops. This resulted in constant conflicts regarding the boundaries of the areas controlled by the two populations, causing such unrest that it became necessary to appeal to the supreme court of Rome.: Iin 117 B.C., the Roman Senate sent two magistrates to the Polcevera valley, Quinto and Marco Minucio Rufo, along with their specialists and representatives of the Genuati and the Langensi. Once the dispute had been resolved, orders were given to define the official boundaries. The sentence delivered by the magistrates was engraved on two bronze tablets that were handed over to both parties ( CIL 05, 07749 = CIL 01, 00584 (p 739, 910) = ILLRP 00517 = D 05946 (p 186) = AE 1955, 00223 = AE 1997, +00244 = AE 2003, +00671 = AE 2004, +00570 = AE 2006, +00054 = AE 2013, +00126 = AE 2013, 00540 Epigraphik-Datenbank Clauss Slaby).
Italiano: La tavola di Polcevera, datata 12 dicembre 117 a.C., è una sentena di arbitrato sulla definizione dei confini tra genovesi e abitanti della Polvecera. Fu redatta dai magistrati romani Marco Minucio Rufo e Quinto Minucio Rufo, con la presenza dei notabili liguri Moco Meticanio e Plauco Pelanio. Esposta al Museo archeologico di Genova.
Датум
Извор
Museo di Archeologia Ligure (Archeological Museum of Liguria)
Автор
НепознатUnknown author
Лиценцирање
Public domainPublic domainfalsefalse
Оваа фотографија потекнува од Италија. Се наоѓа во јавна сопственост во таа земја бидејќи авторските права на неа се истечени. Според Законот за заштита на авторското право и соседните права бр. 633 од 22 април 1941 г. и подоцнежните преработки, слики од лица или од аспекти, елементи и факти од природниот и друштвениот живот направени со фотографски или рачен процес, вклучувајќи репродукции на фигуративни уметнички дела и кадри од филмски ленти (Чл. 87) уживаат заштита 20 години по нивното создавање (Чл. 92). Оваа одредба не важи за фотографии или пишани дела, документи, деловни хартии, материјални предмети, технички цртежи и слични производи (Чл. 87). Италијанскиот закон прави важна разлика помеѓу „дела на фотографската уметност“ и „прости фотографии“ (Чл. 2, § 7). Фотографиите кои се „интелектуално дело без творечки особености“ се заштитени 70 години по смртта на авторот (Чл. 32 бис), а простите фотографии се заштитени 20 години по нивното создавање.
Ова може да не важи во земјите кои не го применуваат правилото на пократок рок за дела од Италија. Во САД тие се во јавна сопственост само ако:
биле создадени пред 1976 и објавени пред 1978 г. — потоа авторското право им истекло во Италија на датумот на обнова според URAA (1 јануари 1996) (17 U.S.C.§ 104A) (во највеќето случаи; за сите сллучаи, погл. Template:PD-Italy/US). Ако ова е случај, ставете {{PD-1996}} заедно со оваа ознака. Ако сликата е создадена по 1975 или е објавена по 1977 г., тогаш ставете {{Not-PD-US-URAA}}.
Оваа податотека содржи дополнителни информации, најверојатно додадени од дигиталниот апарат или отсликувач. Ако притоа податотеката претрпела промени, некои податоци може да не соодветствуваат во целост по промената на податотеката.