74 Лебед

Од Википедија — слободната енциклопедија
74 Лебед
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 21ч 36м &1000000000569705100000056,97051с[1]
Деклинација +40° 25′ &1000000000048581800000048,5818″[1]
Прив. величина (V) 5.04[2]
Особености
Развојна фаза main sequence[3]
Спектрален тип A3 Vn[4]
B−V Боен показател 0,198 ± 0,003[2]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)5,3 ± 2,9 км/с
Сопствено движење (μ) Рект: +2.270[1] млс/г
Дек.: +18.399[1] млс/г
Паралакса (π)13.0909 ± 0.2893[1] млс
Оддалеченост249 ± 6 сг
(76 ± 2 пс)
Апсолутна величина (MV)0.95[2]
Орбита[5]
Период (P)574,632 ± 9,4158 дена
Голема полуоска (a)8,56 ± 0,91 млс
Занесеност (e)0,5349 ± 0,1066
Наклон (i)102,1 ± 4,39°
Должина (Ω)18.92°
Перицентарска епоха (T)8.579,5387 ± 18,6175
Аргумент на перицентарот (ω)
(споредна)
306,56 ± 14,01°
Податоци
74 Cyg A
Маса1.68[6] M
Полупречник1.6[7] R
Површ. грав. (log g)3.89[6]
Сјајност35.64[2] L
Температура7.859 ± 267[6] K
Вртежна брзина (v sin i)201[3] км/с
Други ознаки
74 Cyg, BD+39°4612, FK5 811, HD 205835, HIP 106711, HR 8266, SAO 51101, WDS J21369+4025[8]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

74 Лебедвидлива двојна ѕвезда[9] во северното соѕвездие Лебед, на растојание од 249 светлосни години од Сонцето. Може да се забележи со човековото око како бледа, бела ѕвезда со заедничка привидна величина од 5,04.[2] Парот е со орбитален период од 1.57 years и со орбитално занесување од 0.5.[5] Системот е извор на рендгенско зрачење, што најверојатно пак потекнува од втората составница.[10]

примарната составница е ѕвезда е на главната низа и е од спектрален тип A3 Vn;[4] ѕвезда која во своето јадро соединува водород. Додавката 'n' означува „маглински“ впивни линии поради големат вртежна брзина околу оската, од 201 км/с.[3] Големата стапка на вртење доведува ѕвездата да има облик на сплеснат сфероид со екваторска испакнатост која е за 8% поголема од полупречникот до половите.[11] Ѕвездата е со маса 1,68[6] пати поголема од масата на Сонцето и зрачи со сјајност 36[2] пати од онаа на Сонцето од фотосферата при делотворна температура од околу 7.859 K.[6]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Запис на DR2 од „Гаја“ за овој извор на VizieR.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Anderson, E.; Francis, Ch. (2012), „XHIP: An extended hipparcos compilation“, Astronomy Letters, 38 (5): 331, arXiv:1108.4971, Bibcode:2012AstL...38..331A, doi:10.1134/S1063773712050015.
  3. 3,0 3,1 3,2 Zorec, J.; Royer, F. (January 2012), „Rotational velocities of A-type stars. IV. Evolution of rotational velocities“, Astronomy & Astrophysics, 537: A120, arXiv:1201.2052, Bibcode:2012A&A...537A.120Z, doi:10.1051/0004-6361/201117691.
  4. 4,0 4,1 Abt, Helmut A.; Morrell, Nidia I. (1995), „The Relation between Rotational Velocities and Spectral Peculiarities among A-Type Stars“, Astrophysical Journal Supplement, 99: 135, Bibcode:1995ApJS...99..135A, doi:10.1086/192182.
  5. 5,0 5,1 ESA (1997), The HIPPARCOS and TYCHO catalogues. Astrometric and photometric star catalogues derived from the ESA HIPPARCOS Space Astrometry Mission, 1200, Bibcode:1997ESASP1200.....E, ISBN 9290923997.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 David, Trevor J.; Hillenbrand, Lynne A. (2015), „The Ages of Early-Type Stars: Strömgren Photometric Methods Calibrated, Validated, Tested, and Applied to Hosts and Prospective Hosts of Directly Imaged Exoplanets“, The Astrophysical Journal, 804 (2): 146, arXiv:1501.03154, Bibcode:2015ApJ...804..146D, doi:10.1088/0004-637X/804/2/146.
  7. Pasinetti Fracassini, L. E.; и др. (February 2001), „Catalogue of Apparent Diameters and Absolute Radii of Stars (CADARS)“, Astronomy and Astrophysics (Third. изд.), 367: 521–524, arXiv:astro-ph/0012289, Bibcode:2001A&A...367..521P, doi:10.1051/0004-6361:20000451.
  8. „74 Cyg“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. (англиски)
  9. Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (2008), „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 389 (2): 869, arXiv:0806.2878, Bibcode:2008MNRAS.389..869E, doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x.
  10. Schröder, C.; Schmitt, J. H. M. M. (November 2007), „X-ray emission from A-type stars“, Astronomy and Astrophysics, 475 (2): 677–684, Bibcode:2007A&A...475..677S, doi:10.1051/0004-6361:20077429.
  11. van Belle, Gerard T. (March 2012), „Interferometric observations of rapidly rotating stars“, The Astronomy and Astrophysics Review, 20 (1): 51, arXiv:1204.2572, Bibcode:2012A&ARv..20...51V, doi:10.1007/s00159-012-0051-2.