Гавез

Од Википедија — слободната енциклопедија
colspan=2 style="text-align: center; background-color: transparent; text-align:center; border: 1px solid red;" | Гавез
-{Symphytum officinale}-
colspan=2 style="text-align: center; background-color: transparent; text-align:center; border: 1px solid red;" | Научна класификација
Царство: -{Plantae}-
Оддел: -{Magnoliophyta}-
Класа: -{Magnoliopsida}-
Ред: -{Boraginales}-
Семејство: -{Boraginaceae}-
Род: -{Symphytum}-
Вид: -{S. officinale}-
colspan=2 style="text-align: center; background-color: transparent; text-align:center; border: 1px solid red;" | Научен назив
-{Symphytum officinale}-
L.
colspan=2 style="text-align: center; background-color: transparent; text-align:center; border: 1px solid red;" | Синоними
  • -{Symphitum officinale}- (-{orth.var}-.)
Гавез
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Биномно име


Синоними
  • (.)

Гавез ( латински: Symphytum officinale), кој уште се нарекува и голема чевел, црн чевел, волски јазик, килњак, пљушч, сватовци, свеник, црн корен, е повеќегодишно тревесто растение од фамилијата на комфри ().[1]

Изглед на растението[уреди | уреди извор]

Дрвото е тревно, исправено и достигнува должина од 30 до 60. Се разгранува во горниот дел, насекаде е многу влакнест и цврст, а внатре шуплив.[2]

Листовите се исто така влакнести, долните се lanceolate-ovate и постепено се стеснуваат во petioole, додека горните се неподвижни.[2]

Цветовите се групирани во соцветни кадрици. Чашката е двојно пократка од круната, која се состои од валкано-розови или жолтеникаво-бели листови кои пораснале заедно, па имаат изглед во форма на ѕвонче. Внатре во круната има кратки lanceolate папиларни лушпи. Колоната со чекан може да биде со различни должини. прашниците се епипетални . Растението цвета од мај до јули .[2]

Овошјето е јаткасто овошје .

Тоа е повеќегодишно тревесто растение со дебело стебло во облик на вретено. Фабриката цвета од април до септември. Тоа е медово растение, па пчелите сакаат да го посетуваат. Се размножува со црни и жолтеникави семиња. Тоа е лековито растение. .[2][3]

Живеалиште[уреди | уреди извор]

Често е на низински терен и бара влажни живеалишта како што се ливадите .[2]

Површина[уреди | уреди извор]

Распространета е во поголемиот дел од Европа, сè до западен Сибир и Мала Азија . Припаѓа на понтичко-средоземниот цветен елемент.[4]

Важност[уреди | уреди извор]

Од античко време, черевот се користел како лековито растение за лекување на атеросклероза, но и за заздравување на рани и изгореници, како и за промовирање на заздравувањето на фрактури на коските. Се користат корени, млади ластари, стебла и лисја. Се верува дека ако ова растение се користи во форма на зеленчук, сок или чај, поволно делува на лекување на астма, хипертензија, ревматизам, остеопороза, анемија, како и болести на белите дробови .

Во народната медицина коренот (листот) и листовите се користат за лекување на воспалени рани, рани кои тешко зараснуваат, скршеници на коски, бронхитис, респираторни проблеми, катара, пневмонија итн. Не е дозволено да се нанесува на отворени рани. Комфри е диво растение за јадење. Младите лисја и ластари се берат во текот на пролетта и летото. Се варат, се подготвуваат како спанаќ или се додаваат во супи.[4][5]

Значајни супстанции[уреди | уреди извор]

Листовите содржат значителна количина на каротин . Гликоалкалоидот консолидин и циноглицин се присутни во свежите надземни делови, исто така алкалоид поради кој ова растение е отровно . Во коренот, покрај споменатите алкалоиди, има и помали количини на пуринскиот дериват алантоин . Во растението беа откриени и пиролизидинските алкалоиди симфитин и ешимидин . При испитувањето на ефектот на листовите и корењата на череп врз експериментални животни, беше утврдено хепатотоксично и канцерогено дејство, особено кај корените. Имено, стаорците развиваат аденом и сарком на црниот дроб .[4][6]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Чајкановић, Веселин (1985). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 74. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help); |access-date= бара |url= (help)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
  3. Grdiša, Martina. "Medicinal and Aromatic Plants of our region: Comfrey (Symphytum officinale L.)." Lovački vjesnik 120.6 (2011): 83-83.
  4. 4,0 4,1 4,2 Којић, М & Јањић, В. 1991. Отровне биљке. Научна књига. Београд.
  5. Ostojić, Z. (2008). Black comfrey (Symphytum officinale)-useful and negative sides of the weeds. Gospodarski list, 160(5), 49.
  6. Grubišić, V. (2018). The most important plant species of the continental part of Croatia in the making of traditional medicinal preparations (Doctoral dissertation, Agronomski fakultet, Sveučilište u Zagrebu).