Образовен роман

Од Википедија — слободната енциклопедија

Поимот образовен роман се однесува на книжевниот жанр bildungsroman (изговор на германски: [ˈbɪldʊŋs.ʁoˌmaːn]; роман на созревање). Станува збор за романи кои раскажуваат за духовниот и морален развој на протагонистот од младоста до зрелоста.

Историја[уреди | уреди извор]

Терминот е кованица на филологот Карл Моргенстерн кој во 1819 година бил спомнуван на неговите универзитетски предавања и подоцна јавно бил повторен од Вилхелм Дилтaj кој го легитимирал во 1870 година и го популаризирал во 1905 година. Жанрот дополнително бил карактеризиран со голем број на формални и тематски белези. Терминот роман за созеравање понекогаш се користи наизменично со bildungsroman, но неговата улога е обично поширока и помалку техничка. Раѓањето на Bildungsroman нормално датира од објавувањето на Курсот на Вилхелм Мистер од Јохан Волфганг Гете во 1795 – 96 година. Иако овој роман се појавил во Германија, тој имал големо влијание најпрвин во Европа и подоцна низ целиот свет. Томас Карлајл го превел романот на Гете на англиски јазик, и по неговото издавање во 1824 година голем број британски писатели пишувале романи инспирирани од него. Во 20 век се проширил во Германија, Велика Британија, Франција и неколку други земји од целиот свет.

Осврт[уреди | уреди извор]

Bildungsroman раскажува за растењето или созревањето на чувствитела личност која трага по одговори и искуство . Жанрот се развил од народни приказни за неискусниот , најмлад син кој заминувале низ светот да ја бараат својата среќа . Обично на почетокот на приказната има емоционална загуба која го тера протагонистот да замине на неговото патување . Во овој роман целта е созревање и протагонистот ја постигнува постепено и со потешкотии . Жанрот обично содржи конфликт помеѓу главниот лик и општеството . Обично , главниот јунак постепено ги прифаќа вредностите на општеството и на крај тој е прифатен во заедницата – неговите грешки и разочарувања се завршени . Во некои дела , главниот лик е способен да им помогне и на дргите по неговото созревање . Има многу варијации и подвидови на Bildungsroman кои се фокусираат на развојот на поединецот . Entwicklungsroman ( развоен роман ) е повеќе приказна за општ развој отколку за самоцивилизирање . Erziehungsroman ( образовен роман ) обрнува внимание на подучувањето и формалното школување додека пак Künstlerroman ( уметнички роман ) се однесува на развојот на уметникот и го прикажува саморазвивањето .

Примери[уреди | уреди извор]

  • Hayy ibn Yaqdhan, by Ibn Tufail (12th century), a precursor of the genre[9]
  • The History of Tom Jones, a Foundling, by Henry Fielding (1749)[10]
  • The Life and Opinions of Tristram Shandy, Gentleman, by Laurence Sterne (1759)[10]
  • Candide, by Voltaire (1759)[11]
  • Green Henry, by Gottfried Keller (1855)[12]
  • What Maisie Knew, by Henry James (1897)[13]
  • Martin Eden, by Jack London (1909)[14]
  • The Book of Khalid, by Ameen Rihani (1911)[15]
  • Sons and Lovers, by D. H. Lawrence (1913)[16]
  • A Portrait of the Artist as a Young Man, by James Joyce (1916)[17]
  • This Side of Paradise by F. Scott Fitzgerald (1920)[18]
  • Pather Panchali, by Bibhutibhushan Bandopadhyay (1929)[19]
  • Black Boy, by Richard Wright (1945),[20]
  • The Catcher in the Rye, by J.D. Salinger (1951)[21]
  • Goodbye, Columbus, by Philip Roth (1959)[22]
  • To Kill a Mockingbird, by Harper Lee (1960)[21]
  • Dune, by Frank Herbert (1965)[23]
  • The Outsiders, by S.E. Hinton (1967)[24]
  • Bright Lights, Big City, by Jay McInerney (1984)[25]
  • Ender's Game, by Orson Scott Card (1985)[24]
  • Oranges Are Not the Only Fruit, by Jeanette Winterson (1985)[26]
  • The Secret Life of Bees, by Sue Monk Kidd (2002)[27]
  • The Kite Runner, by Khaled Hosseini (2003)[28]
  • Never Let Me Go, by Kazuo Ishiguro (2005)[21]
  • Indecision, by Benjamin Kunkel (2005)[29]
  • Black Swan Green, by David Mitchell (2006)[3

Наводи[уреди | уреди извор]

  • Abel, Elizabeth, Marianne Hirsch, and Elizabeth Langland. 1983. The Voyage In: Fictions of Female Development. Hanover, N.H.: University Press of New England.
  • Bakhtin, Mikhail. Mikhail. 1996. “The Bildungsroman and its Significance in the History of Realism.” In Speech Genres and Other Late Essays. Edited by Caryl Emerson and Michael Holquist. Austin, Tex.: University of Texas Press, 10–59.
  • Engel, Manfred (2008): Variants of the Romantic 'Bildungsroman' (with a Short Note on the 'Artist Novel')". In: Gerald Gillespie, Manfred Engel and Bernard Dieterle (eds.), Romantic Prose Fiction (= A Comparative History of Literatures in European Languages, vol. XXIII; ed. by the International Comparative Literature Association). Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins, pp. 263–295. ISBN 978-90-272-3456-8.
  • Iversen, Anniken Telnes (2009): Change and Continuity: The Bildungsroman in English. University of Tromsø, Munin.
  • Jeffers, Thomas L. (2005). Apprenticeships: The Bildungsroman from Goethe to Santayana. New York: Palgrave. ISBN 1-4039-6607-9.
  • Lynch, Jack (1999) Glossary of Literary and Rhetorical Terms, entry for bildungsroman, Rutgers University
  • Summerfield, Giovanna and Downward, Lisa (2010) New Perspectives on the European Bildungsroman

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

  • List of literary genres by GCMS Elementary School Library
  • Genres by Brooklyn College
  • Literary genre by Perspectives on Theistic Evolution