Филипо Буонароти

Од Википедија — слободната енциклопедија
Буонароти

Филипо Џузепе Марија Лодовико Буонароти (италијански: Philippe Buonarroti; 11 ноември 1761 - 16 септември 1837), бил италијански утописки социјалист, писател, агитатор, масон и заговорник; тој бил активен на Корзика, Франција и Женева. Неговата историја на „Заговор на еднакви“ на Бабеуф (1828) станала библија за револуционери, инспирирајќи ги левичарите како Бланки и Маркс. Тој предложил меѓусебна стратегија која ќе го револуционизира општеството по фази, почнувајќи од монархија до либерализам, потоа кон радикализам, и конечно, до комунизмот.

Животопис[уреди | уреди извор]

Роден во Пиза во Големото Војводство Тоскана во семејство на локално благородништво, Буонароти студирал јуриспруденција на Универзитетот во Пиза, каде што го основал она што го виделе властите на Големиот војвода Петар Леополд како субверзивен весник, Газета Универзале (1787). Се смета дека тој пристапил во масонска ложа некое време во 1786 година.[1]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Elizabeth L. Einsenstein, The First Professional Revolutionist: Filippo Michele Buonarroti (1761—1837) (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1959)