Шахрух

Од Википедија — слободната енциклопедија
Шахрух

Шахрух (20 август 1377 - 13 март 1447) или Шахрух Мирза [1] бил тимуридски владетел на источниот дел на царството што ја создал неговиот татко, големиот освојувач, Тамерлан во Средна Азија. Шахрух бил четвртиот и најмладиот син на Тамерлан. По смрта на неговиот татко, царството се распаднало, а различни племиња и воени водачи се натпреваруваат за доминација. Туркменските Кара Којунлу (Црна Овца) во 1410 година го уништиле западниот дел на Тамерлановото царство и го освоиле Багдад. Меѓутоа, Шахрух во Персија и Трансоксијана ја воспотавил својата власт во 1409 година. Неговата држава ги контролирала главните трговски патишта меѓу Истокот и Западот, вклучувајќи го и легендарниот Пат на свилата, а Шахрух станал енормно богат. Шахрух за своја претолнина го избрал градот Херат. Шахрух бил голем заштитник на уметноста и науката.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. The Persian meaning of the name is (literally) "face of a king"; it is also the Persian name for the chess move "castling". According to Ibn ‘Arabshāh, his father was playing chess when he received the news of his birth, using this chess move as a name for the newborn child (Ibn Arabshah, Ahmed (1936). Tamerlane or Timur the Great Amir. Trans. J.H. Sanders. London: Luzac and Co., p. 47).