Унгарска Република (1919-20)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Унгарска Република [1][2] (унгарски: Magyar Köztársaság) — краткотрајна република која постоела помеѓу август 1919 и февруари 1920 година во централниот и западниот дел на поранешното Кралство Унгарија (опфаќајќи поголем дел од денешна Унгарија и делови од денешна Австрија, Словачка и Словенија). Државата била основана по Унгарските револуции од 1918-1919 година од страна на контрареволуционерните сили кои се обидувале да вратат статус кво како пред 31 октомври 1918 година.[3][4][5]

Историја[уреди | уреди извор]

На 6 август 1919 година Иштван Фридрих, водач на Друштвото на другари од Белата куќа (десничарска, контрареволуционерна група), ја соборил владата на Ѓула Пеидл[6] и ја презел власта во бескрвен државен удар со поддршка на Кралската романска армија.[7] Државниот удар бил широко прифатен во Унгарија.[8] Следниот ден, Јозеф Август се прогласил за регент на Унгарија (ја држeл функцијата до 23 август, кога бил принуден да поднесе оставка)[9] и го назначил Фридрих за премиер. Тој го наследил Карој Хусар на 24 ноември, кој бил премиер и привремен претседател до обновувањето на монархијата неколку месеци подоцна.

Адмиралот Миклош Хорти влегува во Будимпешта како шеф на Националната армија на 16 ноември 1919 година. Тој е поздравен од страна на градските власти пред хотелот Гелерт.

Бунтовничка антикомунистичка авторитарна влада составена од воени офицери влегла во Будимпешта во ноември зад петиците на Романците. Следел „бел терор“ што довело до затворање, тортура и погубување без судење на комунистите, социјалистите, Евреите, левичарските интелектуалци, симпатизери со режимите Кароj и Кун и други кои се заканиле со традиционалниот унгарски политички поредок што офицерите се обиделе повторно да се воспостави. Според проценките бројот на погубувања бил околу 5.000. Покрај тоа, околу 75.000 луѓе беа затворени. Особено, унгарските десничарски и романските сили ги имале на удар Евреите за одмазда. На крајот, белиот терор ги принудил речиси 100.000 луѓе да ја напуштат земјата, повеќето од нив социјалисти, интелектуалци и Евреи од средна класа.

Во 1920 и 1921 година, внатрешен хаос ја погодил Унгарија. Белиот терор продолжил да ги мачи Евреите и левичарите, невработеноста и инфлацијата пораснале, а сиромашните унгарски бегалци кои не се плашеле да влегуваат преку границата од соседните држави, дополнително ја оптоварувале слабата економијата. Владата на населението му понудила мала помош. Во јануари 1920 година, унгарските мажи и жени ги дале првите тајни гласачки ливчиња во политичката историја на земјата и избрале големо контрареволуционерно и аграрно мнозинство во еднодомниот парламент. Се појавиле две главни политички партии: социјално конзервативната партија Христијанскикот национален сојуз и Националната партија на мали сопственици и земјоделски работници, кои се залагале за земјишни реформи. На 29 февруари 1920 година, парламентот ја вратил унгарската монархија, завршувајќи ја републиката, а во март ја укинал и прагматичната санкција од 1723 година и компромисот од 1867 година. Парламентот го одложил изборот на крал додека не се смират граѓанските немири. Поранешниот австроунгарски адмирал Миклош Хорти станал регент, позиција што ќе ја држи до 1944 година.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. „Minisztertanácsi jegyzőkönyvek: 1919. augusztus 8“ (унгарски). DigitArchiv. стр. 10. Посетено на 5 February 2012.
  2. „Minisztertanácsi jegyzőkönyvek: 1919. augusztus 16“ (унгарски). DigitArchiv. стр. 12. Посетено на 5 February 2012.
  3. Romsics, Ignác (2004). Magyarország története a XX. században (унгарски). Budapest: Osiris Kiadó. стр. 133. ISBN 963-389-590-1.
  4. S. Balogh, Eva (Spring 1977). „Power Struggle in Hungary: Analysis in Post-war Domestic Politics August-November 1919“ (PDF). Canadian-American Review of Hungarian Studies. 4 (1): 7.
  5. Bekény, István, уред. (1996). „A Horthy-korszak“. Magyarország a XX. században: Politika és társadalom, hadtörténet, jogalkotás (унгарски). Volume 1. Szekszárd: Babits Kiadó. стр. 49. ISBN 963-9015-08-3.
  6. „Hungary Between The Wars“. A History of Modern Hungary: 1867-1994.
  7. Pölöskei, Ferenc; Gergely, Jenő; Izsák, Lajos (1995). Magyarország története 1918–1990 (унгарски). Budapest: Korona Kiadó. стр. 32–33. ISBN 963-8153-55-5.
  8. S. Balogh, Eva (Spring 1977). „Power Struggle in Hungary: Analysis in Post-war Domestic Politics August-November 1919“ (PDF). Canadian-American Review of Hungarian Studies. 4 (1): 6.
  9. „Die amtliche Meldung über den Rücktritt“ (германски). Neue Freie Presse, Morgenblatt. 1919-08-24. стр. 2.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]